Ukoliko ste jedan od roditelja čije dete uvek ima šta da prigovori na zahtev koji mu upućujete, sigurno ste isfrustrirani. Pitate se gde ste pogrešili i mislite da je samo Vaše dete toliko nevaljalo. Istina je da se ovakvi primeri događaju u svačijoj kući. Potrebno je samo da se na pravilan način izborite sa ovim problemom.
Kada dete ima tri ili četiri godine, njegova tvrdoglavost dostiže vrhunac. Počinje da se bori za sopstvene potrebe. Izrazitu želju za samostalnošću ima i dete koje je u pubertetu. Međutim, bez obzira na faze koje Vaše dete prolazi, morate mu dati do znanja da ovakav vid komunikacije nećete tolerisati.
Pre svega, morate shvatiti zbog čega Vaše dete to radi. Možda ste previše strogi i ne dopuštate mu da ima sopstveno mišljenje. U tom slučaju, dete jakog karaktera će pokušati da se izbori na sve moguće i nemoguće načine. Želeće da dođe do izražaja u velikim stvarima, jer mu ne dopuštate u malim. Morate shvatiti da je dete individua za sebe. Ono neće i ne treba odlučivati o nekim važnim životnim pitanjima. Treba poštovati granice i pravila. Međutim, svako dete mora imati pravo na sopstveni izbor. Kao i svima nama, ponekad mu je potrebno da zna da može držati konce u svojim rukama. Neka to budu opcije i izbori koji odgovaraju njegovom uzrastu.
Možda niste dosledni ili ste previše popustljivi. Ukoliko želite da dete ispoštuje određeno pravilo, morate se u svakoj situaciji držati njega. Ne postoje situacije u kojima određeno pravilo malo važi, a malo ne važi. Ukoliko imate ovakav način vaspitanja, dete će svaki put pomerati granice i biti sve upornije u izražavanju onoga što želi, iako se to ne sme. Budite dosledni, bez obzira koliko to nekad ume da bude teško.
Naučite dete da neprimereno ponašanje sa sobom vuče i određene posledice. Vodite računa da mu „oduzmete“ nešto do čega mu je zaista stalo. Ukoliko mu određena kazna ne predstavlja problem, ono će nastaviti sa pređašnjim ponašanjem.
Ukoliko dete ima dovoljno godina da razume – sednite i razgovarajte na ovu temu. Objasnite mu šta očekujete od njega i kako treba da se ponaša. Pitajte ga da li ima određenih problema u bilo kom aspektu života. Budite otvoreni i komunikativni. Pitajte ga šta bi ono menjalo kod Vas. Ukoliko dete bude imalo osećaj jednakosti, više će sarađivati.
Budite uzor svom detetu. Ukoliko Vam u besu kaže: „Ja tebe ne volim! Mrzim te!“, nemojte uzvraćati istom merom. Pokažite mu da nećete nastavljati takve situacije, a kada se situacija smiri, mirno porazgovarajte. Ne spuštajte se na dečiji nivo, već mu pokažite šta znači biti odrasla i zrela osoba.
Imajte strpljenja. Kada počnete da radite na ovom problemu, dajte sebi malo vremena. Dete neće preko noći promeniti ustaljeni obrazac. Važno je da svaki put uočite malu promenu. Na primer: bes traje kraće, brže se mirite i postižete kompromis, neprimereno odgovaranje je sve manje učestalo…
Budite uporni. Ukoliko postavite stvari na pravo mesto, dete će vremenom shvatiti da nema kud. Jedino što ne smete raditi jeste da ovakav način komunikacije prihvatite kao dečiju fazu i ništa ne uradite po tom pitanju. Postoje različite faze vezane za različit uzrast deteta, ali je najvažnije kako ćete se Vi postaviti prema njima.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
