Priznajte jednu stvar: od kako ste postale mame, imate snage za sve! Pri tom, ne mislim samo na vaspitanje, spremanje stana, kuvanje ručka i trčanja za malom decom, iako ste spavale svega tri sata u kontinuitetu. Shvatate da ste dobile i jednu drugu vrstu snage – da zaštitite svoje dete, koliko god opasna bila situacija.
Kada vidite da ga je neko dete gurnulo na igralištu, svašta Vam pada na pamet. Odmah biste našli tog neodgovornog roditelja i pošteno mu očitali lekciju. Međutim, držite jezik za zubima, kontrolišete se i znate da Vaše dete mora samo naučiti da se snađe.
Ujedno, javili su Vam se i mnogi novi strahovi, kojih ranije niste bili svesni. Odjednom, počinjete da brinete o svom zdravlju, jer znate da ste potrebni svom mališanu. Ne smete da pogledate ni jedan uznemirujuć snimak koji se tiče dece, niti da pročitate statistiku vezanu za dečije bolesti.
Sve u svemu, roditeljstvo je izuzetno odgovoran posao. Iako je zaštitnički nagon sasvim prirodan, povremeno se moramo uzdržati od njega, kako bismo dete naučili da reaguje, da ustane, da se bori i bude uporno. Kad god Vam se dete požali na neki strah, Vi kažete: „Ne boj se, mama će uvek biti tu i čuvaće te!“ Međutim, da li je to zaista tako?
Ovo obećanje je lažno. Iako biste Vi voleli da ste svake sekunde pored Vaše dece, to nije moguće. Otići će u vrtić gde će ga neki mališan gurnuti, a ono će samo stajati nepomično i plakati. Otići će u školu, gde će mu neki stariji vršnjak oteti užinu, a ono neće znati šta da radi. Upoznaće nekog kretena koji će biti nepravedan, u najmanju ruku, pa neće znati kako da reaguje. U glavi će mu/joj odzvanjati ona Vaša čuvena rečenica: „Ne boj se, mama će uvek biti tu i čuvaće te!“
Ukoliko imate naviku da u svakoj opasnoj situaciji izgovarate ovu rečenicu, stvorićete detetu osećaj lažne sigurnosti. Naravno da trebate umiriti dete kad god je to moguće i popričate sa njim čak i kada ima 30 godina. Ali, umesto što ćete ga umiriti na ovaj način, pokušajte da mu date odgovarajući savet vezan za situaciju u kojoj se našlo.
Mnogo je bolje naučiti dete da se samo snađe. Mnogo je bolje naučiti dete da prepozna ukoliko bilo ko ima lošu nameru. Ne treba mu pričati bajke. Ovaj svet nije čaroban i magičan, gde su svi ljudi dobri i pošteni.
Idite korak po korak. Nemojte preplašiti dete. Razgovarajte sa njim u skladu sa njegovim uzrastom, ali ga ipak upoznajte sa opasnim situacijama. Recimo, objasnite trogodišnjaku da nigde ne treba krenuti samo bez odrasle osobe, jer se može izgubiti ili ga neko može zaista povrediti. Objasnite mu tako da Vas razume, birajući reči njegovog uzrasta.
Isto tako, ne treba ni preterati, pa svet predstaviti kao mesto gde niste ni malo sigurni, jer će dete početi svega da se boji. To sigurno ne želite. Objašnjavajte različite situacije. Iskoristite ono što mu se događa ili ste zajedno videli kod nekog drugog deteta. Nemojte paničiti, jer ćete takvu reakciju preneti i deci.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
