Svaki roditelj bi želeo da njegovo dete bude dobro dete – poslušno, sa lepim manirima, inteligentno, uspešno u školi, dobar prijatelj… Zbog toga svim silama pokušavamo da ga vaspitavamo onako kako mislimo da treba ili onako kako smo želeli da nas vaspitavaju naši roditelji.
Zbog toga im obezbeđujemo najbolje moguće uslove. Forsiramo ih svim snagama, jer znamo da ih samo rad, red i disciplina mogu odvesti na pravi put. Deca su nam odlični đaci, sportisti, pohađaju barem jedan strani jezik, a možda i neki instrument. Vodimo računa da podstičemo sva njihova interesovanja i obezbedimo im sve ono što naši roditelji nisu mogli nama.
Međutim, vodite računa da ne preterate u tome. Dobro je što uvažavate i podstičete sva njihova interesovanja. Dobro je da budu svestrana i isprobaju različite opcije, pre nego što se odluče za jednu u kojoj će postizati svoj maksimum. Ali, vremena su se promenila. Većina roditelja radi kao nikad. Neki rade i dva posla istovremeno. Zbog toga im ostaje mnogo manje vremena za decu, slobodno vreme, partnera, druženja… Počeli smo da se osamostaljujemo, jurimo za svim mogućim i nemogućim ciljevima. Zbog toga postoji opasnost da izgubimo iz vida ono što je najvažnije u ovom trenutku – naše dete i porodica.
Verujemo u onu čuvenu rečenicu: „Nemoj ga hvaliti – razmazićeš ga!“ Nabijamo tempo koji ni sami ne znamo kako postižemo. Kada nam dete postigne bilo kakav uspeh, potapšemo ga po ramenu i mislimo da smo uradili dovoljno. Ili ne uradimo čak ni to. A kada u nečemu pogreši, onda se od toga pravi problem svetskih razmera. Želimo da ispravimo sve te greške i pobrinemo se da nikad više ne napravi takav propust.
Deci su potrebne granice, doslednost i autoritet roditelja. Ali, da bi se razvijalo optimalno u svakom pogledu, potrebno mu je i mnogo razumevanja, strpljenja, ljubavi, pažnje i pohvale. Dete mora izgraditi visoko samopouzdanje, a to neće učiniti ukoliko ga stalno kritikujete i od njega očekujete samo visoke rezultate.
Svi mi imamo pravo na grešku, neuspeh, pad… Sve dok znamo kako da ustanemo i nastavimo dalje, to je u redu. Pratite svoje dete! Ono je sigurno u mnogo čemu drugačije od Vas, iako ste Vi njegovi roditelji. Ono sigurno ima mišljenje koje je drugačije od Vašeg i interesovanja koja Vama možda nisu interesantna. I ukoliko idu u dobrom pravcu i usmerena su na nešto pozitivno, treba ih podržati.
Ukoliko suviše tražite od deteta, a pri tom ne dajete dovoljno ljubavi i ne poklanjate dovoljno SVOG slobodnog vremena, možete učiniti nešto što nikad ne biste želeli. A to je da dete vapi za Vašom ljubavlju i odobrenjem, jer ne zna ili nije sigurno da li ga dovoljno volite. Sigurno ne želite da se Vaše dete pita da li biste ga voleli više kada bi bio odličan đak, dobar sportista ili bio savršen u bilo kojoj drugoj aktivnosti i hobiju.
Zato, obratite pažnju da li mu konstantno šaljete poruku da nije dovoljno dobro i da može još. Deci je potrebna ravnoteža i umerenost u svemu. Pa tako i umerenost u Vašim zahtevima. Budite sigurni da mu osim zahteva i kritika upućujete i dovoljno lepih reči, zagrljaja, podrške… Budite sigurni da će dete smeti da Vam se pojavi pred očima čak i onda kada ne uspe ili kada pogreši. Tada ćete znati da sve radite kako treba.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
