Svi mi ponekad možemo odlagati neku obavezu. Na primer, nikako da odemo kod zubara, jer se plašimo bola. Ne odlazimo redovno kod doktora, jer se plašimo bolesti. A svako od nas ima onu čuvenu: „E, ne mogu to danas, baš mi se ništa ne radi.“
Međutim, postoji i patološko ponašanje gde osoba odlaže i odugovlači sve svoje obaveze bez nekog vidljivog razloga. Njoj ova aktivnost predstavlja ogroman teret i izaziva visok stepen anksioznosti, ali osoba ne radi ništa kako bi ovu aktivnost privela kraju. U nekim situacijama odlaganje može biti uobičajeno. Na primer, učenici i studenti često odlažu početak učenja, iako znaju da to moraju uraditi. Anksioznost raste, a kako prolazi vreme, tako se sve više brinu zbog nedovoljno vremena. I tako u krug. Ali, postoji i odlaganje koje je toliko veliko da ugrožava normalno svakodnevno funkcionisanje individue.
Sam uzrok odlaganja može biti različit. Neki ljudi teško podnose bilo kakvu neprijatnu situaciju i zbog toga se povlače. Plaše se da u nečemu neće uspeti, odlažu neuspeh, ne završavaju fakultet jer znaju da će veoma teško naći posao ili biti prepušteni sami sebi, a to ih izuzetno plaši.
Dugotrajno odlaganje izaziva niz negativnih osećanja, kao što su krivica, strah, konstantna briga, panika… Osoba sebe dovodi u povećano stanje stresa, ne može da spava, jede i funkcioniše kako treba. Bliski ljudi je osuđuju i to joj pravi još veći pritisak. Kolege često ne mogu da se oslone na nju.
Kada odlaganje ozbiljno narušava svakodnevno funkcionisanje, obratite se stručnjaku, kako biste poradili na uzroku ovakvog ponašanja. Dobićete odgovore na pitanja koja su Vas dugo mučila, osetićete se bolje, a odlaganje će se smanjiti na razumnu meru.
Međutim, ukoliko se samo ponekad susrećete sa ovim fenomenom, možete i sami sebi pomoći. Zapitajte se čega se toliko plašite. Recimo, ne želite da pitate za posao, jer se plašite odbijanja i neuspeha. Ne želite da odete kod svoje krojačice, jer niste zadovoljni svojom telesnom težinom. U nekom trenutku morate probiti led. Nemojte sebi konstantno govoriti neke negativne rečenice koje narušavaju Vaše samopouzdanje. U ovom slučaju ste sami sebi najgori neprijatelj. Budite pozitivni. Zapitajte se, kako ogromna većina ljudi obavlja taj posao bez ikakvih problema? Možda je i Vaš kolega u početku imao tremu. Ali, stisnuo je petlju. I sada, posle toliko ponavljanja, taj posao radi automatski.
Ukoliko stalno odlažete neke sitne obaveze, zapišite ih na papir. Krenite od najjednostavnije. Kada je obavite, osetićete nalet energije i biti zadovoljni zbog toga što ste nešto učinili. Tada pređite na sledeću. I tako sve dok ne obavite sve sa spiska. Ukoliko u bilo kom trenutku osetite da ponovo odlažete svoje obaveze, učinite to ponovo.
Ukoliko je neki posao poprilično komplikovan, podelite ga na male korake i obavljajte jedan po jedan. Nemojte zatrpavati sebe, već ih obavljajte malo po malo.
Na malom listu papira napišite poruke koje će Vas ohrabriti i smanjiti tremu. Taj papirić uvek nosite sa sobom (neka Vam bude u novčaniku). Svaki put kada osetite nalet negativnih emocija, Vi ga izvadite i čitajte nekoliko puta zaredom. Pomozite sebi. Pomerite se sa mrtve tačke. Veoma brzo ćete se osetiti mnogo bolje.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
