Ako imate dvogodišnje ili trogodišnje dete koje prolazi kroz čuvenu fazu „neću ni kako ja hoću“, sigurno ste mnogo puta ulazili u bespotrebnu raspravu. Ove rasprave nisu značajne i uglavnom se odvijaju zbog svakodnevnih situacija. Na primer, dete Vam je pospano. Želi da obuče ljubičastu pidžamu sa rozim medvedićima. Međutim, ta pidžama se nalazi na pranju. Objašnjavate mu da je ne može obući, zato što je prljava. Dete počinje da se svađa sa Vama. Ono želi baš TU pidžamu i nijednu drugu. Ova rasprava se može završiti Vašim visokim pritiskom i kaznom, ali se može završiti i na drugačiji način.
Jednostavan način kojim ćete izbeći raspravu jeste promena teme razgovora. Međutim, to morate učiniti kao pravi profesionalac. Ubacite sve moguće efekte: promenite boju glasa, izraz lica, ma dubite na trepavicama ako je to potrebno. Pošto tako malom detetu dugotrajna pažnja nije jača strana, videćete da ćete uspeti. Na primer, raspravu možete prekinuti na sledeći način: „Hej, čekaj! Imam jednu ideju! Hoćeš da odemo sutra do bake i deke i pomazimo zeke? Oni te čekaju i žele da se igraju sa tobom!“ Dete će sigurno oduševljeno prihvatiti ovu ideju. Tada mu recite: „Hajde sada da spavamo, kako bismo bili odmorni za sutrašnji dan.“
Kada menjate temu, vodite računa da nova tema bude nešto što će odgovarati ukusu Vašeg deteta. Svako dete je drugačije, ali kao roditelj ćete sigurno znati šta tačno trebate reći i u kom trenutku će nešto uspeti, a u kom ne.
Slična situacija Vam se može dogoditi i u prodavnici. Na primer, dete jako želi određenu čokoladu. Ne dozvoljavate mu, jer ćete uskoro večerati. Ono počinje da plače i histeriše. Umesto da završite porodičnu kupovinu pre nego što ste je i započeli, možete reći: „Hej, a gde se sakrila ona crvena kesica kojom ćemo se igrati?“ Pravite se da je tražite. Počnite da je dozivate: „Pa gde si se sakrila? Želimo da se igramo sa tobom!“ Kada ugledate malu crvenu kesicu, koja je, inače, mlevena slatka paprika i svakako Vam je trebala, viknite: „Super! Našli smo te!“ Uzmite je sa police i dajte detetu da je drži. Kupovina će Vam biti mnogo prijatnije iskustvo.
Međutim, morate voditi računa koje ćete bitke voditi, a koje ne. Vaše dete će svakako prerasti ovu čuvenu fazu i neće histerisati kao u ovom uzrastu (barem ne bi trebalo). Iako će Vam ponekad biti teško i naporno, vodite računa da ovu „tehniku“ ne primenjujete u nekim ozbiljnim ili važnim situacijama. Na primer, Vaše dete je udarilo svog brata. Oboje počinju da plaču. Prvo zato što je dobilo batine, a drugo zato što se uplašilo. Tada mu lepo objasnite da ne sme nikog tući i ne menjajte temu sve dok se oboje ne smire. Pokušajte da ih umirite na drugačiji način: tihim glasom ili zagrljajem.
Kao roditelj, možda ćete imati potrebu da sve isterate do kraja sa svojom decom. U tome nećete uvek uspeti, a usput ćete izgubiti mnogo vremena i živaca. Bićete isrpljeni bez razloga. Važno je da istrajete u važnim stvarima. Odredite granice i budite dosledni. Ako dete počne da Vam govori ružne stvari ili grubo razgovara sa Vama, dajte mu do znanja da to ne može da radi. Odredite kaznu koju ćete primeniti. Ali, ukoliko znate da je umorno, gladno ili pospano, a tema rasprave je zaista nebitna, popustite i samo promenite temu.
Ostaće Vam više energije za sve one lepe stvari koje trebate podeliti sa svojim detetom. Priznajte da čak i Vi zaboravljate zbog čega ste se ponekad posvađali. Zato, izaberite svoje bitke. Ostatak vremena pružite ljubav, nežnost i strpljenje. Jednog dana će Vam biti zahvalno zbog toga. Možda Vam to neće pokazati rečima, ali delima sigurno hoće. Vaši unuci će biti vaspitavani na sličan način.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
