Godinama unazad, roditelji prave ogromne greške prilikom vaspitanja svoje dece. Sa jedne strane, radimo po ceo dan i nemamo vremena za njih. Ali, imamo vremena za neke naše potrebe više nego ikad pre. Nedostaje nam kvalitetnog vremena koje bismo proveli sa svojom porodicom. Ali, nasuprot tome, roditelji ne zanemaruju svoje mališane. Daju im i te kako puno pažnje, ali u pogrešnom pravcu.
Današnji roditelji ne mogu da podnesu nijednu jedinu nepravdu ovog sveta. Zahtevaju da se one ne dešavaju njihovom detetu. Sklanjaju sve prepreke. Olakšavaju svaki korak koliko god mogu. Gladovaće ako treba, samo da njihovo dete upišu u prestižni fudbalski klub. Ali, ne zato što je njiihovo dete talentovano u ovom sportu, već zato što je to „in“ i njihovo dete ne sme ni u čemu da kaska.
Koliko puta sam samo bila svedok sledećoj situaciji: „Molim Vas, jel može Vaše dete da siđe sa ljuljaške? Moje baš jako želi da se ljulja i plače!“ Pri tom, mama je u ozbiljnoj panici. Kao da se njenom detetu desilo nešto strašno! Isto tako, pita me jedna mama: „Jel može Vaše dete da se skloni sa tobogana? Moje dete se plaši da se popne ako je neko dete već tu!“ Pri tom, ima mesta za petoro dece.
Iako ove situacije deluju smešno, roditelji se tu ne zaustavljaju. Barem jednom nedeljno odu u školu da razgovaraju sa učiteljicom jer je njihovo dete dobilo četvorku iz nekog predmeta. Pitaju se kako je to moguće?! Njihovo dete?! Prave čitav haos po školi. A kada to isto dete gurne neko drugo ili se potuče sa mlađim detetom, nema ih nigde! Kažu: „Moje dete to nikad ne bi uradilo! Zbog čega pravite frku, samo su se igrali! To je samo dečija faza! Pustite ih!“
Nisu deca ta koja ne mogu da prihvate odbijanje! U pitanju su njihovi roditelji! Svaka osoba je barem nekoliko puta tokom svog života naišla na odbijanje, nepravdu i prepreke koje nije mogla odmah da pređe. Ali, svi ovi činioci su doveli do upornosti, truda, više učenja, prodornosti, menjanju i jačanju karaktera. Prepreke su te koje su nas učinile jačim. Pomogli su nam da shvatimo da se moramo izboriti za sebe i da nam ništa neće pasti sa neba! Većina današnje dece to nema!
Brinemo da li im je hladno, da li su gladna, da li ih je neko popreko pogledao ili su se našla u prisustvu bilo kakvog konflikta?! Da li razmišljate šta će sutra biti od tog deteta? Kako će se snaći u ovom namazanom i surovom svetu? Šta će biti sa njima onda kada Vi više ne budete tu? Da li će se izboriti za bilo šta? Kako će formirati porodicu i boriti se za svoju decu?
Ne brinite, Vašem detetu se ništa neće desiti ako sačeka da njegov vršnjak završi sa ljuljaljem na ljuljašci. Jedino što može naučiti jeste da sačeka red i poštuje druge oko sebe. Neće mu se ništa dogoditi ni kada dobije četvorku, osim što će sesti, zagrejati stolicu i dokazati da sposobno i uporno. Nemojte ga upisivati u određeni fudbalski klub zato što je to prestižno mesto u gradu. Upišite ga na sport za koji je pokazalo interesovanje i veštine.
Pustite svoju decu da se sami izbore za svoje mesto. Veću uslugu im ne možete učiniti. Prihvatite da se njegove želje neće uvek slagati sa Vašim. I to je sasvim u redu! Možda neće ići Vašim stopama i biti ono što ste Vi želeli, ali će postati ono o čemu je sanjalo. I biće srećno zbog toga. Samo se izborilo. Nemojte im nikad uskraćivati to zadovoljstvo!
Olivera Bukinac
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
