Roditeljski posao je jedan od najtežih. Ne obuhvata samo menjanje pelena, uspavljivanje, hranjenje, proveravanje domaćih zadataka i vožnju do škole. Sa sobom nosi ogromnu odgovornost. Roditelj je osoba koja svojim primerima, iskustvima i razgovorima uobličava dečiju ličnost.
Sve što Vi proživljavate utiče i na Vaše dete, na ovaj ili onaj način. Na primer, posvađali ste se sa šefom na poslu zbog visine plate. To nema nikakve veze sa Vašim detetom, zar ne? Ali, ako dođete nervozni kući, pa se istresete na svoje dete, to i te kako ima veze sa Vašim detetom i Vama. Ono neće znati da ste se posvađali sa šefom, ali će biti svesno da ste vikali na njega i da ste ljuti, iako ono ništa strašno nije uradilo.
Upoznajte svoje dete sa terminima ljutnje i odbačenosti. Objasnite mu da ga volite najviše na svetu, čak i onda kada ste ljuti na njega. Na primer, postoje roditelji koji smatraju da ne trebaju deliti negativne emocije sa svojim detetom. Smatraju da ih dete nikad ne treba videti dok su tužni ili zabrinuti.
Prvo, dete će primetiti da sa Vama nešto nije u redu. Drugo, dete se mora upoznati i sa negativnim emocijama, kako bi znalo šta da radi kada se susretne sa njima. Ukoliko ih držite u staklenom zvonu unutar porodice, naići će na ozbiljan problem kada kroči u surov i nepravedan svet koji ga okružuje.
Isto tako, mnogi roditelji u želji da budu najbolji prema svom detetu, ne pokazuju ljutnju ukoliko je uradilo nešto loše, sve do trenutka kada ga ne odbace u potpunosti. Počnimo od banalnog primera: malo dete skače po Vama. Vas to boli. Ali mu ništa ne govorite, već se smeškate. U jednom trenutku Vam skoči na stomak i Vi ostajete bez vazduha. Počinjete da urlate na dete. Svašta mu govorite. A ono i ne zna da je uradilo nešto loše, jer mu to niste govorili. Prestajete sa igrom, dete je kažnjeno i oseća se odbačeno.
Pre nego što „puknete“, morate pritiskati kočnicu. Recite detetu: „Nemoj da skačeš po meni. To me boli.“ Objasnite mu šta je dozvoljeno u igri, a šta nije. Pitajte ga kako bi se ono osećalo da ga neko povređuje tokom igre.
Ukoliko ne pokazujete sve one prelazne emocije, već je sve belo ili crno, dete Vašu ljutnju može pomešati sa osećanjem odbačenosti. Deca preterano strogih roditelja i te kako imaju problema, jer im se često šalje poruka da nisu vredna pažnje ukoliko su nevaljala. Svoju radoznalost, hiperaktivnost i ponekad nevaljalost poistovećuju sa roditeljskom ljubavlju: „Ako budem dobar, tata će me voleti. Ako budem nevaljao, tata me neće voleti.“
Odbačenost je jedna od najgorih stvari koju možete priuštiti svom detetu. Umesto toga, dajte mu do znanja da ćete ga voleti bez obzira na sve. Postavite pravila i granice. Insistirajte na njihovoj primeni. Pokažite im svojim primerom. Razgovarajte. Objašnjavajte. Potrudite se i posvetite im dovoljno vremena. U tom slučaju će razviti sigurnost da bude radoznalo, da stvara nova iskustva, da se razvija na svim životnim poljima.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
