Bilo bi lepo kada bi u životu sve teklo glatko. Međutim, svakodnevno nailazimo na prepreke, neuspehe i padove. Ovakve situacije mogu izazvati razočarenje, frustraciju i pad samopouzdanja. Ukoliko su ova osećanja kratkotrajna i motivišu nas da se i dalje trudimo da postignemo određeni cilj – u redu je. Međutim, ako počnemo da sumnjamo u sebe, odustajemo ili se povlačimo, nešto se mora preduzeti.
Deca se veoma rano mogu susresti sa osećajem poraza. Recimo, pokušava da dohvati neku igračku sa police, ali u tome ne uspeva. Kasnije, nailazi na poraz u vrtiću, školi, sportu…Ukoliko smatrate da Vaše dete teško prihvata poraz, pokušajte da mu pomognete na sledeći način:
- Budite mu uzor. Dete Vas posmatra i onda kada toga niste svesni. Prati Vaš izraz lica, ponašanje, izgovorene reči…Ukoliko se lako iznervirate kada Vam nešto ne ide ili brzo odustajete, pružate loš primer svom detetu.
- Obratite pažnju na svoja pitanja. Dete igra važnu fudbalsku utakmicu. Koje je Vaše prvo pitanje? Ako ga pitate: „Da li ste pobedili?“, učite ga da je važan samo cilj, a ne sav trud, napor, rad i zabava koja se dešava na putu do cilja. Umesto toga, pitajte ga: „Jesi li se lepo proveo?“
Kako reagujete na dečije neuspehe? Ako je dobilo lošu ocenu u školi, nemojte ga grditi i kažnjavati. Sednite sa njim i porazgovarajte. Pitajte ga šta mu je bilo teško, da li mu neko gradivo nije u potpunosti jasno, da li postoje neki problemi koji mu onemogućavaju koncentraciju prilikom učenja…
Počnite sa malim koracima. Svakog dana postavite neki izazov svom detetu. Počnite od najmanjeg, pa ih polako povećavajte u skladu sa dečijim uzrastom i mogućnostima. Ukoliko mu odmah postavite nešto teško, nećete postići ništa, osim frustracije i pada samopoštovanja.
Igrajte timske igre. Dete mora naučiti koliko je važna svaka karika u lancu. Svako od nas može doprineti svojim trudom. U timskim igrama dete se koncentriše na ono pozitivno. Posmatra druge i pomaže im. Na taj način raste njegovo samopouzdanje.
Pohvalite svoje dete. Svako od nas je dobar u nečemu. Ne možemo biti uspešni u svemu. Zato nagradite svoje dete svaki put kada postigne uspeh, bez obzira koliko mali bio.
Ne radite stvari umesto njega. Na taj način mu činite medveđu uslugu. Pustite ga da se malo pomuči. To važi i za najranije dane, kada dete uči da sedi, puzi, stoji, hoda, trči…
Budite realni. Vi najbolje poznajete svoje dete. Volite ga najviše na svetu. Ali, to ne znači da je ono podjednako uspešno u svim poljima. Nešto ga, prosto, ne zanima. A ukoliko nema motivacije, džaba Vam sav trud. Nemojte ga pritiskati ako mu nešto ne ide i ako u nečemu nije dobar. Svi smo drugačiji. I nije sve u postignutom uspehu.
Ukoliko vidite da, čak i posle mnogih treninga, nije dobar u fudbalu, nemojte insistirati. Pitajte ga da li bi želeo da se bavi nekim drugim sportom. Pratite njegove želje.
Objasnite svom detetu da su neuspeh i poraz deo života. Ponekad moramo da izgubimo. To i nije toliko važno. Važno je da se podignemo i pokušamo ponovo. Ni najveći umovi sveta nisu postigli uspeh u prvom pokušaju. Svaki veliki uspeh nosi mnogo truda, nerviranja, vežbe, znoja i neprospavanih noći.
Budite tu za svoje dete i pružite mu podršku. Ali, morate shvatiti da je ono svoja ličnost, sa svim svojim manama i vrlinama, bez obzira koliko malo bilo. Pustite ga da izabere svoj put.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
