Volite svoje dete najviše na svetu. Mislite da je jedinstveno i neponovljivo. Smatrate da sve radi sa mnogo talenta, smisla i stila. Poslušno je. Lepo se ponaša u vrtiću ili školi. Druželjubivo je. Rekli biste da je poprilično odgovorno i zrelo za svoje godine.
Kada razgovarate sa drugima, shvatate da dele Vaše mišljenje. Međutim, u nekom trenutku se Vašem detetu desi neki poveći propust. Na primer, zaboravilo je da ima vannastavnih aktivnosti u školi. Zbog toga može dobiti manju ocenu. To uopšte ne liči na Vaše dete. Oduvek je sve radilo savršeno! Kako je moglo da zaboravi? Ono Vam odgovara da je jednostavno zaboravilo. Ni samo ne zna kako je to moglo da se desi. Iako je ono i te kako strogo prema sebi i oseća ogromnu krivicu, Vi ga još više gnjavite: „Kako si zaboravio? To je bilo važno! Tebi se to ne dešava! Sada ćeš dobiti slabiju ocenu! Jako sam ljuta na tebe!“ Dete počinje da plače i odlazi iz prostorije. Nije moglo više da Vas sluša.
Pre nego što budete reagovali na ovaj ili sličan način, brojite do deset. Dobro ste rekli, njemu se to ne dešava. Ali, svako pravilo ima svoj izuzetak. Jednostavno se dogodilo. Možda je bilo premoreno, neispavano ili zabrinuto zbog nečeg trećeg. I jednostavno, desilo se. Ukoliko ovakvi i slični propusti ne postanu česti, nemate razloga za brigu.
Da li mislite da je Vaše dete namerno propustilo aktivnost na koju oduvek rado odlazi? Sigurno nije. Zbog toga se bori sa ogromnim osećajem krivice i kajanja, a Vi ga još dodatno pritiskate svojom ljutnjom i nezadovoljstvom. Prihvatite trenutnu situaciju i smirite svoje dete, umesto što samo podižete tenziju. Osuđivanje Vas nigde neće dovesti.
Vaš suprug je stigao sa posla. Prepričavate mu šta se dogodilo. Međutim, za razliku od Vas, on deluje smireno: „Dobro, desilo se. Zaboravio je. Znaš i sama da je odgovoran. Zašto tako burno reaguješ?“
Sutradan dete se vraća iz škole i odgovara Vam da je učiteljiici objasnilo situaciju. Dala mu je domaći koji će uraditi kod kuće i to je to. Vaše dete je samo rešilo problem koji je izazvalo. Zbog čega ste se baš toliko uzbudili?
Da li mislite da ste loš roditelj, ukoliko Vaše dete s’vremena na vreme doživi neki neuspeh? Da li mislite da mu niste dali dovoljno pažnje iako svo slobodno vreme posvećujete samo njemu? Da li ste Vi perfekcionista? Strogi ste prema sebi?
Opustite se malo. Prihvatite činjenicu da Vaše dete nije savršeno. Kao ni bilo koja druga osoba na ovom svetu. Pa čak ni Vi. Ukoliko malo bolje razmislite, shvatićete da se i Vama dogodio neki propust, iako važite za dobro organizovanu i vrednu osobu kojoj ništa nije teško.
Ukoliko burno reagujete na svaki propust svog deteta, izgubićete bliskost koju ste tako dugo stvarali. Umesto toga, sednite i porazgovarajte. Osmislite kako da rešite trenutni problem. I idite dalje. Zaboravite na zvocanje i prebacivanje. Vašem detetu je dovoljno teško i bez toga.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
