Svaki roditelj želi da njihovo dete bude srećno. I zbog toga dajemo sve od sebe, u svakom trenutku. Međutim, počeli smo da brkamo lončiće. Unutrašnju sreću i zadovoljstvo sa kojim svako dete treba da odrasta, mešamo sa nečim drugim. Mislimo da dete treba da oseća zadovoljstvo u svakom trenutku. Mislimo da se pred njih ne smeju stavljati prepreke. Mislimo da ni u jednom momentu ne trebaju osetiti neprijatnost. To nije tačno!
Dete nam poželi najnovije patike koje koštaju barem četvrtinu plate. I mi se polomimo kako bismo im iste kupili. Sve ostale potrebe i želje stavljamo u drugi plan. Radimo dan i noć. Bez odmora. Govorimo sebi: „Umorna sam. Ali, ovo radim zbog svog deteta. Tako jako želi te patike. Moram da ih kupim.“ Pri tom zaboravljamo najvažniju stvar. Sve to vreme smo na poslu. Ne provodimo vreme sa svojim detetom. Nismo tu ukoliko ga neko povredi. Nismo tu ukoliko se nesrećno zaljubi. Nismo tu kada dobije slabu ocenu, a učio je i trudio se kao nikad pre.
Ne vidimo dečiji trud i rad na nekom drugom polju. Podstičemo materijalne želje. A šta je sa onim što je njemu stvarno potrebno? Šta je sa svom onom pažnjom i vremenom koje mu možemo posvetiti? Da li znate koliko je to važnije od najnovijih patika?
Ugađamo detetu. Sve njegove želje ispunjavamo. Lomimo se iz dana u dan. I dok krivimo državu, sistem, školu i sve ostale institucije, mi smo ti koji pravimo ogromne greške. Da li ste pomislili kako se oseća dete čiji roditelji nemaju za najnovije patike? Oni ne mogu da ih kupe, čak i kad bi radili 24 sata na dan, sedam dana u nedelji, jer im plata nije dovoljna ni za hranu. A mi našem ugađamo u svakom trenutku.
Deci su potrebne neispunjene želje. Potrebne su im prepreke. U početku će to biti samostalno stajanje i hodanje. Kasnije im nećemo dozvoliti da udare brata ili sestru. Nećemo im dozvoliti da besne ili se neadekvatno ponašaju prema nama. Nećemo im dozvoliti da ne poštuju starije. Čak i ako im Vi ugađate u svakom trenutku, to neće raditi svi oko njih. Pre ili kasnije će naići na kolektiv, vršnjake, bilo koga ko će im se suprotstaviti na bilo koji način. I šta ćete tada? Ići ćete za njima i kosit sve prepreke? Svađati se sa čitavim svetom, jer Vaše dete nije u centru pažnje?
Deci ste potrebni Vi. Potrebno je da ih naučite onome što je zaista važno. Obezbedite im dovoljno veština uz pomoć kojih će se snaći u životu. Naučite ih da sami rešavaju svoje probleme. Oduprite se urođenoj potrebi da ih zaštitite od svega. Ne možete previše ugađati detetu, jer koliko god Vi to želeli, niste jedine osobe u njihovom životu.
Nemojte ih navikavati na najnovije telefone, čak i ako to možete. Naučite ih da se potrude oko onoga što žele. Naučite ih odgovornosti, radu i disciplini. Ako ih od malih nogu učite da sve pada sa neba, oduzećete im onaj predivan osećaj kada se dugotrajni trud napokon isplati. A taj osećaj Vam niko i ništa ne može oduzeti – ni država, ni mala plata, ni nepravedni ljudi…
Oduprite se pritiscima društva i okoline. Deca ne moraju i ne trebaju da imaju sve što požele. Učite ih pravim vrednostima, bez obzira u kolikoj manjini bili. Dajte im alat u ruke, sa kojim će naučiti da rade i da se bore. Nikad nećete moći da im uklonite sve prepreke, jer bez njih ne biste ni Vi bili tu gde jeste. Svako iskustvo je značajno, čak i ako je negativno.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
