Svako dete je drugačije. Dok sa jednim svakog dana bijete neku bitku, sa drugim Vam sve ide mnogo lakše. Jedno je samostalno i odgovorno, dok drugo još uvek traži veliku dozu pomoći, iako bi neke stvari moglo da uradi samo. Jedno je oprezno i želi sve konce da drži u rukama, dok drugo voli avanture, rizik i isprobavanje novih stvari.
Mnogo toga zaista zavisi od samog karaktera deteta. Međutim, mnogo toga zavisi i od Vas samih, Vašeg načina vaspitanja i od toga kako se snalazite u svim poduhvatima zvanim roditeljstvo. Kako će Vaše dete reagovati na neočekivane situacije zavisi od mnogo faktora.
Panika. Postoje deca koja paniče za svaku sitnicu. Sve im je veliko i strašno. Kada se pred njih postavi nova prepreka, oni ne znaju kako bi je rešili zbog silnog uzbuđenja i treme koja ih obuhvati. Naravno, roditeljima nije lako sve ovo da posmatraju. Zbog toga veoma brzo uskoče sa savetima i gotovim rešenjima. Međutim, to je ogromna greška. Dete će zbog takve vrste pomoći početi lako da odustaje i u mnogim situacijama će se oslanjati na Vaš sud i procenu, umesto da počne samo da razmišlja.
Šta možete da uradite? Nemojte uskakati sa svojim predlozima i savetima. Sasvim je normalno da pratite dete i da želite da mu pomognete. Ali, umesto da mu nudite gotova rešenja koja će samo primeniti, pustite ga da samo dođe do istih. Proces kroz koji deca prolaze u tom trenutku pomaže im da se aktiviraju i razmišljaju. A to je jedini put do samostalnosti i razumnosti.
Nemojte imati stav: „Moje dete je još uvek malo. Naučiću ga kad bude bilo starije.“ Deca upijaju kao sunđeri. Zbog toga je potrebno da im pristupite na pravilan način i naoružate ih znanjem. Možda Vam je teže da pustite devojčicu od tri godine da Vam pomaže u kuhinji, jer će sve isprljati i napraviće više štete nego koristi. Ali, od izuzetne je važnosti da ona učestvuje u tim aktivnostima onako kako zna, bez obzira što je Vama to komplikovanije.
Isto tako, kroz igru možete lako naučiti dete šta rade vatrogasci ili lekari Hitne pomoći. Važno je da ga naučite kome da se obrati za pomoć, kako da reaguje, koga da pozove. Dete treba da zna kako se zaključavaju i otključavaju vrata, kako da zatvori dovod vode, šta da radi ako nestane struje, gde se nalaze baterijske lampe, sveće, šibice, šta da radi ako neko zazvoni na vrata, itd.
Složiću se sa pričom da su sva deca drugačija i da im u skladu sa njihovim karakterom treba prilaziti na određeni način. Međutim, vremena su postala opasna. Umesto da ih pripremamo za nešto, mi sve radimo umesto njih. Malo po malo od njih pravimo nesposobnu decu koja se svega boje. Svet u kojem živimo je opasniji, a deca su sve plašljivija. Ali nisu ona kriva. Mi ih od svega štitimo.
Znam da nijednom roditelju nije lako. Kada dobijemo decu u nama se aktiviraju strahovi za koje nismo ni znali da postoje. Ali, ukoliko ste u stalnom grču, znajte da ćete samo naškoditi svom detetu. Sve strahove ćete preneti na njih, umesto da im ulivate podršku i hrabrost. Morate biti sigurni u sebe i svoje postupke, kako bi isti način razmišljanaj preneli na decu. Otkrijte svoje slabosti na vreme i vaspitavajte samostalnu decu koja znaju kako da reaguju u neočekivanim situacijama.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
