Svaki roditelj želi da ima dobru decu sa kojom je blizak i uspešno rešava svaku prepreku. Međutim, to nije nimalo lako, pogotovo kada deca dođu u takozvane „problematične godine“, koje krasi bunt, nepoštovanje, želja za samostalnošću i brzim odrastanjem. U tim trenucima roditelji često izgube kontrolu i ne prepoznaju svoje dete. Do juče su se smejali i družili zajedno, a sada su odjednom tako daleki. Načini vaspitanja koje su godinama uspešno primenjivali više ne važe i roditelji moraju pronaći nove metode.
Šta možete da učinite? Budite spremni da se stavite u kožu svog deteta. Do sada su Vas deca poslušala nakon prvog puta i nisu pravila problem ni za jedno Vaše: „Ne!“ Međutim, kada dete zagazi u pubertet želi da iznese svoju samostalnost i svoje mišljenje, tako da su suprotstavljanja česta pojava. Što se čvršće budete držali svog stava, to će se tinejdžer čvršće buniti. Na ovakav način nećete postići kompromis.
Odložite svoj odgovor za kasnije. Kada Vas dete pita za dozvolu, recite da ćete razmisliti i odgovoriti mu kasnije. Pretresite sve pozitivne i negativne strane, pa tek onda donesite odluku. Ukoliko je zahtev prihvatljiv, dopustite ga pod sopstvenim uslovima. Na primer, dete Vas pita: „Tata, da li mogu da odem na tu žurku?“ Vi ćete odgovoriti: „Možeš. Međutim, mora ići i neka tvoja drugarica. Odbaciću Vas i doći po Vas u ponoć.“ Za tinejdžera je ovo mnogo prihvatljivija opcija od zabrane, a Vi ćete imati barem neke informacije o tome gde se održava žurka, ko će sve biti tamo, itd.
Naučite dete da civilizovano razgovara iako Vam se gledišta razlikuju. To možete postići jedino hladne glave. Ukoliko se strasti razbukte, kažite da ćete razgovor ostaviti za kasnije kada ono bude bilo spremno da razgovara na drugačiji način. Na taj način mu dajete do znanja da svađom i prepirkom, koja obuhvata visok ton i nepoštovanje, neće ništa postići. Vremenom će uvideti poentu i vežbati miran i staložen ton. Ukoliko želite da postignete ovo, Vi sami morate pružiti pravilan model i uzor sopstvenim adekvatnim ponašanjem.
Nemojte svaki problem posmatrati kao svršen čin i nepremostivu prepreku. Za svaki problem postoji i rešenje. Ukoliko tako postavite stvari, biće Vam mnogo lakše da prihvatite razlike. Budite uporni i razgovarajte otvoreno.
Tinejdžeri umeju da se stave u tuđu kožu. Započnite miran razgovor gde ćete ga zamoliti da Vam objasni svoje gledište kako biste ga bolje razumeli. Objasnite mu i razloge svog ponašanja igrajući na kartu emocija. Pitajte ga kako bi se on osećao da je roditelj koji mora voditi brigu o svom detetu.
Nemojte ga posmatrati kao dete, iako ono to još uvek jeste. Nastojte da što više sarađujete i poštujte njegove godine i različitost. Setite se svojih tinejdžerskih dana i problema koje ste imali sa roditeljima. Ukoliko znate da imate dobro dete koje nije pravilo velike neprilike, imajte poverenja. U nekim situacijama je samo to dovoljno. Vi najbolje poznajete svoje dete i u skladu sa tim morate i delati. Znate da nećete večno moći da ga držite u kući. Ono mora iskusiti svet, ali neka to učini pod Vašom punom kontrolom. Pratite dečije godine i zrelost. Budite spremni na fleksibilnost i promene. Na taj način će Vam biti mnogo lakše.
Kada tinejdžer zahteva nešto što ne biste dopustili ni u ludilu i znate da je veoma opasno, zadržite svoj stav po svaku cenu. Možda će Vas u tom trenutku i mrzeti, ali će jednog dana shvatiti zašto ste tako postupili i biće Vam zahvalno. Ali, čak i tada zadržite staložen ton i veliku dozu poštovanja.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
