Sopstveno dete volimo najviše na svetu. Zbog toga, ponekad, ne vidimo njegove mane ili za svako loše ponašanje imamo sasvim opravdane razloge. Prvih nekoliko godina mu popuštamo jer je malo, još uvek ne razume, gladno je, umorno, spava mu se… Sve želimo da mu objasnimo na lep način i verujemo da će ono usvojiti adekvatan način ponašanja.
Kada krene u školu, tada je opterećeno domaćim zadacima, učenjem, teškim i nepotrebnim gradivom, treningom… Krivimo druge okolnosti i osobe: učiteljica ga mrzi, ne poklanja mu dovoljno pažnje, drugari su grubi, devojčice nevaspitane…
Sledi pubertet… Hormoni, različite faze, zaljubljenost, uticaj lošeg društva, medija, institucija, sistema i cele države… Kako god okrenete, Vaše dete nije odgovorno za sopstveno ponašanje. Uvek je to uticaj nekih spoljašnjih, loših okolnosti. Vaše dete je samo žrtva toga.
Da li uvek opravdavate svoje dete zbog lošeg ponašanja? Znate li koliko mu štete, zapravo, nanosite? Ponekad je zaista u pitanju sklop loših okolnosti. Ali, dete mora da nauči da bude odgovorno za sopstvene postupke. Ukoliko mu Vi konstantno šaljete poruku da je kriv neko drugi, samo nastavljate taj začarani krug u kojem će Vaše dete biti sve gore i gore, jer ne nailazi na adekvatne odgovore, pravila ponašanja, granice i kaznu.
Morate ga na vreme suočiti sa pravilima koja vladaju u svetu oko nas. Da li Vi možete da kažete svom šefu da ste umorni i odete kući sa posla pre kraja radnog vremena? Da li možete ostaviti nedovršen projekat i uvalite svoje kolege u nevolju zato što niste ispavani? Da li možete da ostavite sopstveno dete u vrtiću, jer biste radije išli negde u provod?
Dete mora naučiti da njegovi pogrešni postupci imaju određenih posledica. Ukoliko ne naiđe na granice kao malo, ono će nastaviti sa ponašanjem koje mu odgovara, zato što mu niste rekli: „Ne!“ Bilo Vam je lakše da okrivite druge.
Roditeljstvo se mora shvatiti ozbiljno. Sve je manje vremena koje porodica provodi zajedno. Mislimo da ćemo to nadoknaditi nekim poklonima, ručkovima, godišnjim odmorima… Međutim, to nije tako. Potrebno je mnogo ulaganja i odricanja, kako biste pravilno vaspitali sopstveno dete.
Niko nije rekao da je to lak i jednostavan posao. Rekla bih da je teži od bilo kog drugog. Bez obzira što volite svoje dete najviše na svetu, morate biti objektivni. Pomozite mu da odraste u osobu koja će znati kako da se ophodi prema drugima. Ne činite mu medveđu uslugu stalnim opravdanjima. Ono će ponekad doživeti i neku nepravdu, imati prepreka, napraviti grešku, imati neuspeha i padova.
Nemojte odmah napadati vaspitače, učitelje, nastavnike i trenere. Saslušajte ih šta imaju da Vam kažu. Trebate sarađivati. A njima treba Vaša pomoć. Ukoliko oni pokušaju da uspostave određeni autoritet, a Vi ga odmah pogazite, Vaše dete će najviše nastradati u tome. Svaki sledeći put će pomeriti granicu dozvoljenog. Da li ćete mu to dozvoliti ili reagovati objektivno?
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
