Nije lako biti roditelj. Toliko ulažemo u sopstvenu decu, imamo razumevanja i strpljenja, želje da ih svemu naučimo. A onda se desi onaj momenat kada Vam pukne film i želite da Vas poslušaju odmah, sada, istog momenta… Želimo da budu zreli i odrasli, ali to od njih ne dobijamo.
Tada sledi kuknjava: „Gde sam pogrešila? Tako je nevaljalo! Stalno tera po svom! Ne sluša me! Kao da pričam zidovima! Da li imam najgore dete?! Ili sam ja najgori roditelj?“
Verujte mi – niste. Prisetite se svog detinjstva. Da li je postojala neka osoba koja je uvek mogla da dopre do Vas, bez obzira kakve su Vas bubice hvatale? Ko je to bio? Šta je ta osoba radila, pa je sve sa njom bilo toliko drugačije?
Odgovor je jednostavan: bila je zanimljiva. Naravno da Vi ne trebate biti animator sopstvenoj deci. Naravno da ne trebate da ih molite sto puta kako bi nešto uradila ili Vas poslušala! Roditelj ste i treba da Vas poštuju!
Ali, s’vremena na vreme pokušajte i sa nekim drugačijim pristupom. Igrajte se. Isprobavajte različite kombinacije. Budite jedinstveni i kreativni. Šta mislite, kako ćete ih pre navesti da pojedu to zeleno povrće? Da li ćete im reći: „Smesta da si došao da jedeš!“ Ili ćete pokušati da napravite neki oblik u tanjiru i pozvati ih kao Popaja koji će biti najsnažniji ukoliko sve to pojede…
Deca su radoznala, uvek žele drugačiji pristup, igru, zabavu… Ukoliko im kroz igru ispričate da moraju biti obazriva u saobraćaju, pre će Vas poslušati i zapamtiti sve ono što ste hteli da kažete. Možete napraviti most, put, uzeti automobile i kamione, lutke koje će biti pešaci i na taj način pokušati da im objasnite koliko su određene situacije opasne.
Ukoliko želite da Vam pomognu u kući, napravite im smešne kapice. Recite im da su oni Vaši pomoćnici koji Vam trebaju pomoći da bacite smeće, operete sudove, pokosite travu, raširite veš… Oni će to doživeti kao zabavu, provešćete kvalitetno zajedničko vreme, a još ćete i nešto obaviti po kući…
Posvetite im malo vremena. Kada im date neophodnu pažnju koje su željni, mnogo lakše će „istrpeti“ Vaše obaveze. Poigrajte se sa njima. Kažite da ste Vi kuvar u restoranu koji mora spremiti hranu za sve likove iz omiljene bajke. Dajte i detetu neku obavezu ili ulogu. Tada ćete mnogo lakše spremiti ručak, nego kada mu kažete: „Igraj se u sobi! Idem da skuvam nešto!“
Ne očekujte da sve bude savršeno. Prihvatite da su oni još uvek samo deca koju trebate mnogo čemu naučiti. Kod nekih stvari će ići lakše, kod drugih teže. Nemojte odmah sve doživljavati lično ili misliti da niste uspeli. Pravi poraz doživljavate tek kada odustanete.
Usporite ritam! Prihvatite da ne možete postići baš sve! Svakog dana razgovarajte o nebitnim stvarima! Deca ne rade na dugme. Kao i odrasli i oni imaju svojih loših dana, perioda i raspoloženja. Budite svesni toga i ne zahtevajte savršenstvo. Kada ne znate kako da rešite problem sa njima, pokušajte ponovo da budete deca.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
