Kada odrastemo, život shvatamo preozbiljno. Nema više maštanja, sanjarenja, uživanja u trenutku, smeha… Znamo da nas život neće maziti, pa zasučemo rukave. Postajemo odgovorni i vredni, stalno nešto planiramo. Gotovo i da nemamo trenutke u kojima ćemo se stvarno opustiti i biti srećni bez ikakvog tereta u mislima.
Da nismo takvi, brzo bismo potonuli. Ne bismo imali krov nad glavom, niti pun frižider. Moramo biti odgovorni. Međutim, s’vremena na vreme se podsetite kakvi ste bili kad ste bili deca. Šta ste želeli da postignete? Kakvi ste hteli da budete? Šta biste kao dete poručili odraslim osobama?
Smejte se. Znam da imate previše problema u glavi. Ne znate koji ćete pre rešavati i koji Vas više pritiska. Ne možete da spavate, da se opustite i uživate. Pogledajte svoje dete koliko je srećno. Kada ga uhvate „bubice“, radosti nikad kraja. Pridružite mu se u tome. Vaše dete neće pamtiti Vaše probleme. Pamtiće mamu i tatu koji su stalno bili nervozni i ozbiljni. Nemojte to dozvoliti, koliko god život bio težak. Odvojite malo vremena za osmeh koji ćete podeliti zajedno sa svojom decom.
Maštajte! Da, znam! Zvuči naivno i nemoguće! Sećate se kako je bilo lepo dok ste maštali i sanjarili? Pokušajte ponovo. Izdvojite samo deset minuta dnevno kada ćete zatvoriti oči i maštati o nečemu što zaista želite i u čemu uživate. Možda to nikad nećete ostvariti. Ali, Vaše misli kreiraju realnost. Ukoliko ste stalno pod stresom i pritiskom, nećete primetiti ništa lepo što se oko Vas događa svakog dana. Ako ništa drugo, tih deset minuta ćete imati osmeh na licu. Malo ćete se opustiti i napuniti baterije za sledeću obavezu i prepreku na koju naiđete.
Ne razmišljajte toliko mnogo o prošlosti i budućnosti. Uživajte u sadašnjem trenutku. Razmislite, šta danas možete učiniti za sebe? To je verovatno „samo“ neka sitnica. Ali, sitnice nas čine srećnim. Samo što smo prestali da ih primećujemo zbog stalne krivice iz prošlosti i prevelikih očekivanja od budućnosti. Isključite svoj motor na kratko i uživajte u sadašnjem trenutku. Baš kao što to čine deca. Ona nisu ničim opterećena. Pokušajte i Vi. Makar na kratko!
Zastanite! Znate kako malo dete u sred šetnje stane da ubere cvet? Baš ga briga da li je nekud krenulo, kada treba da stigne i da li treba da žuri. Zastanite da pomirišete cvet, ispratite zalazak Sunca, uživate u pogledu, čujete omiljene stihove… Svet, obaveze i prepreke Vam nigde neće pobeći. Ali, ukoliko nastavite prebrzim i stresnim tempom, pući ćete. Zato, pronađite šta je to što Vas opušta i uvedite u svakodnevnu rutinu.
Budite lenji. Sećate se onih dečijih subota kada ste duže spavali, a onda ležali u pidžamama i gledali crtaće? Ukradite ovu ideju ponekad. Bez obzira što imate decu, uzmite jedan slobodan dan i budite lenji zajedno sa njima. Nemojte ništa kuvati, niti spremati stan. Neće Vam ništa biti ako zajedno sa decom jedan dan završite na sendvičima. Tog dana nemojte planirati izlazak iz kuće. I ne nervirajte se ako Vam prvi izlazak bude tek u 17 časova. Što je najvažnije, nemojte imati osećaj krivica kada sebi priuštite ovakav dan! Zaslužili ste ga! Pustite decu da Vas ponovo nauče nečemu što ste odavno zaboravili. Sigurno se nećete kajati!
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
