Nekada je Vaš partner bio upravo to – osoba koja Vas je čuvala, tešila, razumela kada Vam nije dan, mazila i češkala po kosi dok Vi prepričavate svoje brige i probleme… Smejali ste se zajedno. Bili ste tim. Provodili ste slobodno vreme bez imalo stresa i napora. A onda se desilo jedno malo čudo – postali ste roditelji!
Vi ste postale mame, oni tate! I sve se menja. Iako su znali da sklope avion od hiljadu delova, sada se boje da promene pelenu. Penjali su se na vrh planine, a sada se plaše da okupaju novorođenče. Vozili su se 200 km na sat, a sada paniče ukoliko dete padne i odere koleno. Znaju kuću da naprave, ali im je teško kada moraju da ostanu sat vremena sa bebom dok ste Vi kod frizera…
Sada ste Vi, mame i supruge, jedine odrasle osobe u kući. Pišete im uputstva po frižideru: „200 ml mleka na svaka 3 sata. Mora da podrigne. Promeni pelenu. Ne zaboravi kremu. Kada izađete napolje, obuci joj onu crvenu jaknicu…“
Svakog dana čujete čuvenu rečenicu: „Ali, ti to bolje radiš!“ Da, zaista to bolje radite. Zato što morate. Čim dobijete prvo dete, računajte da ste dobili dva. Kada su Vam partneri prehlađeni, brinete o njima kao i njihova mama kada su imali tri godine. Nemoćni su. Neupotrebljivi. Kada su gladni, spremate im obrok. Kao da čujete malo dete koje viče: „Ja sam gladan!“
Ove situacije su Vam ponekad smešne, ponekad tragične. Nekad su Vam simpatične, iako Vas već sutradan izbacuju iz takta! Krećete se stazom različitih raspoloženja, počev od „sladak mi je što toliko zavisi od mene“ do „nisam mu ja mama“. I tako iz dana u dan. Ponekad Vam se čini da je operisan od osećanja i roditeljstva.
Ali, onda se i on nađe na svom terenu. Igra se sa detetom. Gledate ih kako voze autiće. Gledate ih kako skaču po krevetu ili se jure po dvorištu. Gledate ih kako jure trotinetima i rolerima. Glavni su kada dete trebaju da nauče plivanju ili skijanju. Tada se ničeg ne plaše.
Barem pola sata dnevno, Vi možete popiti kafu na miru. Oni su se nekako našli. Mama i supruga im ne treba. A Vi koristite te dragocene trenutke. Posmatrate ih i pitate se da li je moguće da ste ovoliko srećne. Zaboravljate na sve obaveze zbog kojih ne stižete ni kosu da operete. Opuštate se. Ponosne ste.
Ovih pola sata dnevno je dovoljno da se ponovo zaljubite u svog partnera. Taj osećaj Vas drži tokom celog dana i ne padaju Vam teško sve obaveze koje imate oko dece, ali i oko supruga. Shvatate da se dopunjujete. Shvatate da postoje stvari u kojima Vi nikad nećete biti dobre kao on. I počinjete da razumete onu rečenicu koju on izgovara svakog dana: „Ali, ti to znaš bolje!“
Ne zaboravite da ste partneri. Ukoliko želite nešto da dobijete, to isto morate tražiti. Ili barem reći naglas. Jer, muškarci su zaista „operisani“ od nekih stvari koje nama ženama idu kao podmazane. Ali, zato su savršeni u onim stavrima kojih se mi bojimo. Sve u svemu, ponekad budu deca. Ali, ponekad znaju biti pravi oslonac i sigurnost. Prihvatite ih sa svim manama. I ne zaboravite da ih i Vi imate.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
