Ne završavaju se sve ljubavne priče srećnim krajem. Posle mnogo godina, pa čak i decenija, mnogi parovi odustaju. Prema svom supružniku ne gaje ni jednu pozitivnu emociju. Iako ih vežu lepe uspomene, one su samo to – prošlost.
Oni ne mogu da se sete kada se sve raspalo. To se nije desilo preko noći. Počelo je kao jedna negativna emocija ili jedna mana koju ne vole kod partnera. A onda o tome nisu razgovarali. Imali su goste. Bili su u gradu. Došla su deca. Posla je bilo preko glave. Zaista, nije se imalo kad. Na tu jednu emociju nadogradila se druga, treća, četvrta…stota. Sada već nema svrhe ni razgovarati. Ne znate ni odakle biste počeli, zar ne?
Kada biste nekom trebali iskreno da definišete svoj odnos, rekli biste da Vi živite pod istim krovom. To je sve što Vas veže. Kao da ste cimeri koji izbegavaju jedno drugo. Ranije Vam je toliko toga bilo zajedničko. Voleli ste vreme koje ste provodili zajedno. A sada znate da je to vreme davno nestalo.
Više Vam nije ni teško. Prošli ste sve srceparajuće ljubavne faze. Plakali ste u sebi. Bili tužni i besni istovremeno. Ali, Vaš partner to nije primećivao. A Vi ste bili suviše ponosni da to pokažete. Da li ste znali da se možda i on tako osećao? Šta biste rekli da ste mogli da spasete svoju sreću, brak i život da ste imali manje ponosa i tvrdoglavosti? Kako biste se osećali?
Jer, ukoliko se nalazite u ovoj fazi, niste se tu našli preko noći. Bilo je svega. I lepog i ružnog. Ali, često ste bili samo nezreli. Ćutali ste. Bili ste suviše ponosni. Vi niste neko ko otvoreno pokazuje svoje emocije. Čak i kad Vas boli, radije biste trpeli, nego priznali.
I eto, tu ste. Daleko jedno od drugog. Čekali ste njega. Ili nju. Ali, niko od Vas se nije pomerio sa svog trona. Gledali ste partnera dok je odlazio. Sa osmehom na licu. A nije Vam bilo do smeha. Bilo Vam je toliko teško. Ali, Vi ste jaki. Zašto biste mu to pokazali?
Iz jednog jedinog razloga – mogli ste da spasete svoj brak. Mogli ste da budete srećni i zadovoljni. Ne postoji brak bez uspona i padova. Svaki je imao teških perioda. Ali, neki su i dalje zajedno. Pružaju podršku jedno drugom. Srećni su. Vole se. Iako imaju i unučiće. Pitajte ih da li im je uvek bilo lako. Ili su se borili za sebe, svoja osećanja, stajali uz svog partnera čak i onda kada je bilo teško…
Najgore što možete uraditi jeste da ćutite i trpite nezadovoljstvo. Ali, pogubno je i ako odete nakon prvog problema ili prepreke. Kvalitetan brak ne postoji sam od sebe. Njega imaju partneri koji su otvoreni, koji razgovaraju, koji razumeju, poštuju, rizikuju, popuštaju i praštaju. Da li ste Vi učinili bilo šta od toga? Ili ste bili suviše ponosni?
Ne čekajte kraj. Nemojte godinama živeti u nezadovoljstvu. Presecite. Ali, pre toga, budite sigurni da ste uradili sve. Baš sve. Samo u tom slučaju nećete imati šta sebi da prebacite. Nemojte čekati poslednju fazu. Jer, u toj fazi pobednika nema.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
