Naše podneblje je još uvek izuzetno otporno na psihologe i psihoterapeute. Ne zato što za njima nema potrebe, već zato što smo svi mi očigledno pametniji od njih. Ukoliko imamo neki problem, bolje je da se o njemu ćuti, nego da se stvarno rešava, zar ne?
Koliko puta ste samo pomislili da Vam treba pomoć stručnjaka? Ali, uvek Vas je nešto sprečavalo da ga posetite. To nije bio samo novac i ona čuvena rečenica: „Nemam sada para za to“. U domovima zdravlja rade i psiholozi. Ukoliko ga nema u Vašem mestu, ima ga u prvom većem gradu. Tako da Vam novac ne može i ne treba biti izgovor.
Koliko puta ste se našli u bilo kojoj teškoj situaciji kroz koju ste nedeljama i mesecima prolazili? Niste znali šta da radite. Tugovali ste u sebi. Borili ste se sa raznim negativnim mislima. Ponekad ste se čak i uplašili njih. Možda su prošle i godine. Ma šta ćete sad kod psihologa ili psihoterapeuta, kada ste se već navikli na sve simptome i probleme koje imate? Kao da Vam on može pomoći…
Onda se našla neka pametna prijateljica koja pije lekove za smirenje. Ispričala Vam je koliko joj pomažu. Mogli su da se kupe bez recepta, a i nisu bili toliko skupi, zar ne? Pošto ste bili očajni, probali ste sa njima. I verovali da rešavaju sve Vaše probleme. Čak i kada Vas je partner iznervirao, a Vi pomislili da ne možete više, popili biste tu čudotvornu tabletu i nije Vas više ništa zanimalo. Bili ste ravnodušni. Ili spavali deset i više sati, pa biste lakše proveli dan. Kraće je trajao…
Koliko puta ste shvatili da ste negde uveliko pogrešili sa detetom? Ono je sada veliko. Često Vas uvredi i kaže nešto što ne treba. Beži iz škole. Znate da sve svoje slobodno vreme provodi u nekom lošem društvu. Ali, niste potražili rešenje za svoj problem. Šta ako je počelo da pije ili da se drogira? A jedva je kročilo u pubertet. Razmišljate: „Sada je u takvoj fazi. Proći će ga. Moje dete nije loše, samo je u takvom društvu…“
Da se ne lažemo. Skrivate se svaki put. Smeškate se u društvu i klimate glavom. Svi veruju da imate idealnu porodicu u kojoj sve teče glatko. Vi ne možete imati nikakvih problema jer ste završili visoke škole. A i ugledna ste porodica u mestu ili gradu u kojem živite. Šta bi ljudi pričali, kada biste se Vi obratili stručnjaku za pomoć? Bolje je da sačuvate ugled i proživljavate sve te teške trenutke, nego da stisnete petlju i poradite na njima. Sve će proći. Jednom…
Svako od nas se može naći u teškoj situaciji. Svakome od nas može biti narušeno mentalno zdravlje. U bilo kom trenutku tokom života. Međutim, smatramo da smo slabi ukoliko potražimo pomoć. Isto tako, bojimo se osude okoline. Gajimo bezbroj predrasuda prema psiholozima i psihoterapeutima. Da li Vas je sramota kada Vas nešto boli i odete kod lekara opšte prakse? Verovatno ne. Možda i brinete o svom fizičkom zdravlju, ali ne i o psihičkom.
Sve dok razmišljamo na ovaj način, biće ljudi koji su sami sa svojim razornim mislima. Zbog njih ne mogu imati normalan i funkcionalan život. Zbog predrasuda i straha će biti sve više „mirnih ljudi koji samo puknu.“ I onda se svašta desi. Prosto ne možete da verujete. Mirni ljudi koji odjednum puknu ne postoje. Oni su samo godinama skupljali sav taj gnev. Njihova porodica ili najbliži prijatelji i te kako znaju da nešto nije u redu. Ali, nećemo o tome pričati. Sramota je…
Uprkos svoj ovoj ironiji potražite pomoć stručnjaka onda kada Vam je potrebna. Mentalno zdravlje nema veze sa Vašim ugledom, završenom školom, radnim mestom, platom koju primate i mestom u kojem živite…
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
