Kada bih počela da pišem šta se sve mota po glavi mami ili tati, spisak bi bio podugačak i poprilično strašan. Tu su uključeni oni kratkoročni planovi: „Kako da preživim dan i sačuvam zdrav razum?“ Ali i oni ozbiljni: „Kako da vaspitavam svoje dete? Kako da napravim čoveka od njega?“
Neko ko još uvek nije roditelj, ne treba da zna muke koje ga čekaju kada to postane. Jer ako sazna šta ga sve teško čeka, može pobeći glavom bez obzira, ni ne sluteći da su stresne situacije ništa u poređenju sa svim lepim emocijama koje će mu ispunjavati svaki dan roditeljstva. U jednom trenutku razmišljate: „Joj, koliko je nevaljao! Ne znam više šta ću sa njim!“ Već u drugom trenutku ste ponosni do neba, zbog toga što je zatreptao svojim okicama i rekao da Vas voli najviše na svetu…
Koliko puta Vam se desilo da idete negde bez dece? Eto, možda na posao. Pokušavate da se opustite i odmorite od svakodnevnog stresa koje nosi roditeljstvo, a u glavi Vam se vrti pesmica: „U svetu postoji jedno carstvo…“ Počinjete da se smejete samom sebi, zar ne?
Koliko puta ste doživeli sledeću situaciju: raduckate nešto po kući, dok Vam dete gleda crtać. Iako ste se „uneli“ u svoj posao, jednim uhom slušate sve ono što se dešava u crtanom filmu. Posle određenog vremena, postavljate sledeće pitanje: „Da li je zeka uspeo da iskoči iz voza?“ Što je najgore, ovakva i slična pitanja nećete postavljati kako biste ugodili detetu, već zato što će Vas odgovor stvarno zanimati.
Kada budete postali roditelj, naučićete sve ono što ste uporno izbegavali u školi: naučićete sve o svetu oko Vas i sve čudne pojave ćete objašnjavati i rukama i nogama. Odjednom ćete znati i zbog čega nas Mesec prati, zbog čega Sunce sija, zašto pada kiša, zašto su oblaci sivi, more plavo, a trava zelena…
Posebno će mame imati jednu ozbiljnu „bolest“ koja se zove: „Da li si dovoljno jeo?!“ O ovome ćete razmišljati svakog dana, barem tri puta dnevno. Koliko god da Vam dete pojede i šta god pojede, Vama neće biti dovoljno. „Molim te, uzmi još samo ovaj zalogaj“ će biti Vaša najučestalija rečenica.
Kad dete počne da pliva, vozi bicikl i rolere ili sedne na neku od vrteški u luna parku, Vi ćete se trzati na svaki njegov pokret, ali ćete sa osmehom vikati: „Bravo! Mama ti maše! Uživaj!“
Kada Vam dete malo poraste, pa bude otišlo na svoju prvu ekskurziju, Vi ćete razviti ozbiljne veštine sceniranja horor filma: da li je vozilo tehnički ispravno, kolovoz suv, nije li valjda gladno ili žedno, da li će znati samo da se istušira ili obuče…
Kad poraste malo više, nećete moći da pročitate nijedan članak iz crne hronike, a da ne zaplačete i pomislite na svoje dete. Kad god bude izašlo u grad, čekaćete ga dok se ne vrati, a čim čujete zvuk otključavanja, pravićete se da spavate.
Morate priznati jednu stvar: roditeljstvo je prelepo! Ali, kao roditelji prevazilazimo sve moguće teorije u svetu matematike i fizike! Iako vrlo dobro znamo da je verovatnoća za padom ili udarcem minimalna, mi ćemo uvek biti na oprezu i u pripravnosti!
U jednom trenutku ćete poželeti da iskočite iz svoje kože jer niko ne može toliko da Vas izbaci iz takta kao Vaše dete, a već u sledećem ćete stajati iznad kreveta, gledati ga i razmišljati kako ne postoji savršenije stvorenje od Vašeg deteta! I to ćete raditi pre svakog odlaska na spavanje. Neće Vam dosaditi. Nemojte se stideti toga. Roditeljstvo Vam dozvoljava sve one stresne, ali i prelepe životne situacije. I ni u jednom trenutku nećete zažaliti.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
