Vaš posao zahteva nezgodno radno vreme. Ceo dan ste na poslu, a kada se vratite jedva stojite na nogama. Preumorni ste za igru ili bilo kakav razgovor sa detetom. Zbog toga mu ćutke spremate večeru, dok ono u tišini gleda crtaće. Kada malo bolje razmislite, Vaše dete uopšte nije zahtevno. Iako je većim delom dana samo, nema potrebe za onim dosadnim pitanjima i razgovorima. Zna samo sebe da animira. Zapravo, najlepše mu je kada se povuče u sobu i igra samo. Pomislićete, dete snova! Nemate mnogo posla oko njega. A da li je to baš tako?
Iako je svako dete drugačije i određene osobine može pokazivati u manjoj ili većoj meri, ono, pre svega, mora biti radoznalo. Možda su uporna i dosadna pitanja veoma iscrpljujuća za roditelje, ali dete se ne rađa naučeno. Upoznaje svet oko sebe i jedan od načina da to učini jeste i postavljanje svakakvih pitanja. Zato, imajte strpljenja za njih. Ukoliko stalno budete umorni ili im grubo odgovarate, prestaće da ih postavljaju.
Usamljenost je jedan od ozbiljnih simptoma stresa. Ukoliko im se dešava nešto sa čim ne mogu da se izbore deca mogu biti besna, plačljiva ili vidno zabrinuta. Ali, isto tako, mogu se povući od svih i biti usamljena. Nemojte ovo tumačiti kao jednu od uobičajenih dečijih razvojnih faza. Čak i u pubertetu, kada im prija osamljivanje od roditelja, ispitajte šta se dešava.
Vaše dete može biti povučenije u prvih nekoliko trenutaka. Tada se krije iza Vas i ne želi da uspostavi kontakt sa drugom decom. Međutim, kada neko vreme prođe, ono želi da se uključi u igru. Čak i kad je pored Vas, ono posmatra drugu decu i u njemu vidite potrebu za druženjem. Posle određenog vremena ono se uključuje u igru kao da nikad nije bilo povučeno. Međutim, ukoliko Vaše dete ne želi da se druži i provodi vreme sa svojim vršnjacima, razmislite na koji način ćete uspostaviti otvoren i iskren razgovor i pomoći detetu.
Primećujete da se Vaše dete udaljava od porodice i vršnjaka? Ponaša se kao da ga niko ne razume? Govori da je glupo, nesposobno ili smotano? Ozbiljno morate poraditi na njegovom samopouzdanju. Zapitajte se da li ste isuviše strogi prema njemu. Porazgovarajte sa učiteljem ili nastavnikom u školi. Pitajte ga da li se čudno ponaša ili ima određenih problema.
Ukoliko primetite da se Vaše dete nelagodno oseća u društvu vršnjaka sa kojima je ranije imalo odličan odnos, povlači se kada mu neko postavi pitanje ili odgovara stidljivo i kratko, ispitajte šta je po sredi. Uzrok zaista može biti bilo šta: od problematičnih porodičnih odnosa, do vršnjačkog nasilja.
Svako dete može imati loš dan, kao i svi mi. Tada nema potrebe da pravite frku. Ali, najbolje poznajete svoje dete. Ukoliko primetite ogromne promene koje traju već određeni period, a ne možete da dobijete odgovor na pitanje šta se dešava, obavezno potražite pomoć stručnjaka.
Dete ima pravo na bezbrižno detinjstvo. Ni ne slutite kroz kakve sve stresove mogu prolaziti, pogotovo jer još uvek nemaju kapaciteta da se sa njima izbore na odgovarajući način. Pomozite svom detetu i radujte se dok je aktivno, pričljivo i nemirno, iako to zahteva mnogo više energije.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
