Strah od škole se često javlja kod dece. On se može javiti od samog početka, kada je uglavnom vezan za odvajanje od roditelja i odlazak u nepoznato. Sigurno ni Vama nije baš svejedno kada ulazite u prostoriju punu nepoznatih osoba, ne znate šta će se tamo dogoditi, da li ćete se snaći, da li ćete umeti, da li ćete biti dovoljno dobri…
Kasnije se strah od škole može javiti kada dete prelazi u peti razred, jer više nema jednu učiteljicu ili učitelja, već mu svaki predmet predaje drugi nastavnik. Ono se, ponovo, boji nepoznatog. Vaše dete može biti perfekcionista, te od sebe očekuje sve odlične ocene. To ga dodatno može opteretiti. Iako ga Vi ne pritiskate, ono može pritiskati sebe, mnogo gore nego što biste Vi učinili. Popričajte sa detetom. Približite mu novonastalu situaciju. Objasnite mu da neće uvek biti najbolje i najuspešnije u svemu. I da je to sasvim u redu!
Vaše dete može imati i strah od javnog nastupa, odnosno odgovaranja pred drugima. Ukoliko primetite da je u tome problem, vežbajte sa njim kod kuće. Neka odgovara naučeno gradivo ispred Vas, Vašeg partnera, braće i sestara… Sigurno ga muči manjak samopouzdanja. Pričajte mu o svim stvarima i situacijama u kojima je dobar i uspešan. Neka bude svesno svojih potencijala i vrlina, a ne samo mana i slabosti.
Strah od škole može biti mnogo veći i ozbiljniji, ukoliko je u pitanju neka vrsta nasilja kojem Vaše dete može biti izloženo. Porazgovarajte sa njim. Budite dostupni, kako bi ono sa Vama moglo o svemu da razgovara. Potražite pomoć škole, učitelja, nastavnika, psihologa i direktora ukoliko primetite da se nešto čudno događa.
Vaše dete može imati i nekih „lepših“ problema u školi. Na primer, možda se zaljubilo. Plaši se odbijanja simpatije ili društva koje zbija šale na njegov račun. Ne zna šta treba da uradi u ovoj, za njega, novoj situaciji. Popričajte sa njim o tome. Ukoliko ne želi sa Vama da razgovara, sigurno postoji neki drugi član porodice prema kojem će biti otvoreniji. Iskoristite svaku vrstu pomoći.
Dete može odbijati da ide u školu i onda kada stvari između mame i tate ne stoje baš najbolje. Razmislite da li se išta promenilo u Vašem odnosu. Da li imate nepomirljivih razmirica i svađate se ispred deteta? Ili možda uopšte ne razgovarate? Nemojte misliti da deca nisu svesna takvih stvari. I te kako jesu. Ali, što je najgore, o tome baš i nemaju realnu predstavu, već mogu sebe kriviti za sve ono što se događa u kući.
Svako dete je drugačije. Možda Vi smatrate da problem kroz koji prolazi nije ništa strašno, međutim, važan je njegov doživljaj. Možda nema dovoljno potencijala da reši trenutnu prepreku. Pomozite mu u tome.
Važno je da od samog početka negujete blizak odnos sa svojom decom. Ono ne sme imati strah kada treba da Vam se obrati za bilo koji problem kroz koji prolazi. Nemojte omalovažavati njegova osećanja i probleme, jer su njemu i te kako uznemirujuća. Setite se sebe u tim godinama. Sigurno niste znali sve ono što znate danas. Ukoliko strah od škole utiče na svakodnevno funkcionisanje Vašeg deteta, potražite pomoć školskog psihologa ili psihoterapeuta.
Olivera Bukinac
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
