Emocionalna inteligencija podrazumeva našu sposobnost da prepoznamo, imenujemo i izrazimo sopstvene emocije na najbolji mogući način. Ukoliko znamo da ih kontrolišemo, odnosno da njima upravljamo, mogu nam biti saveznici u postizanju onoga što želimo.
Zbog toga, nemojte praviti jednu od najvećih grešaka i reći svom detetu kako dečaci nikad ne plaču. I te kako plaču. Ukoliko čuvamo svoje emocije samo za sebe i ne pokazujemo ih čak ni najbližima (zato što nam je neko rekao da tako treba, pa nas je sramota), napravićemo veliki karambol sopstvenom mentalnom zdravlju.
Ne zaboravite da ste Vi najveći uzor svojoj deci. Za početak, imenujte detetu emocije sa kojima se susrećete. Pričajte da ste ljuti ili tužni kada ne možete da dobijete ono što želite. Ali, Vaš zadatak je da pokažete svom mališanu kako se zbog neostvarenog cilja nećete bacati po podu, već ćete preduzeti određene korake koji će Vas do istog cilja odvesti. Vaše dete će se ponašati i reagovati onako kako Vi reagujete.
Izvinite se svom detetu. Priznajte svoje greške. Na taj način ih učite da će se s’vremena na vreme suočavati sa neuspehom i padovima. I to je sastavni deo života. Ali, važno je ne odustajati, ustati i nastaviti dalje.
Nemojte kriviti druge za sve svoje probleme. Najlakše se spava ukoliko okrivite druge, jer niste postigli ono što ste želeli. Preuzmite odgovornost za svoje postupke. Ako u nečemu niste uspeli, analizirajte situaciju, razmotrite gde ste grešili i stvari uradite drugačije. Takav način razmišljanja će Vas vremenom odvesti do cilja.
Imajte plan. Kada želite da ostvarite nešto što Vam je od izuzetne važnosti, razmotrite sve pozitivne i negativne aspekte. Na taj način smanjujete mogućnost iznenađenja i nepripremljenosti. Na primer, spremate se za novi posao. Zamislite kako ćete se osećati i koje ćete sve korake preduzeti i ako ga dobijete i ako ga ne dobijete. Isto uradite i sa svojim detetom. Nemojte ga štititi od negativnih emocija, jer će ih svakako osetiti. Bolje ga pripremite na to.
Probajte da učite na tuđim greškama. Pitajte ljude kako su se osećali u određenoj situaciji. Saslušajte ih. Naučićete nešto novo. Kada Vama bude trebao neko ko će Vam pomoći, nećete biti sami. Naučite da delite. Isto naučite i svoje dete.
Ne shvatajte sve isuviše lično. Vi niste savršeni. Ako Vam neko uputi konstruktivnu kritiku, usmerite se na pozitivne vrednosti i naučite kako da budete drugačiji. Zahvalite se na iskrenosti. Mnogo je bolje kada Vam neko u lice kaže šta zaista misli, nego da Vas ogovara iza leđa. Vodite računa da ne ogovarate druge ispred svog deteta, jer niste bili u tim cipelama i ne znate zbog čega ta osoba radi to što radi.
Nemojte biti impulsivni. Naučite da brojite do deset. Možda Vam neke situacije izgledaju previše strašno ili negativno, ali ukoliko se naučite strpljenju, svaki problem ima svoje rešenje. Ukoliko suviše burno reagujete i na najmanje prepreke, Vaše dete će učiniti to isto. Vi ste neko ko treba da ga nauči da bude stabilno i zrelo. Zato se nemojte spuštati na nivo koji ste davno prerasli.
U skraćenoj verziji, savet izgleda ovako: razmišljajte i ponašajte se onako kako biste voleli da to čini Vaše dete. Budite strpljivi, obazrivi i pametno iskoristite svoje potencijale.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
