Koliko puta je Vaše dete želelo samo da zapali sveću na rođendanskoj torti? Ukoliko ste pušač, sigurno Vam je nekoliko puta „ukralo“ upaljač, sakrilo se iza fotelje i igralo se (sva sreća, pa još uvek nije znalo kako se upaljač zaista koristi). Ukoliko ste bili na kampovanju i zapalili logorsku vatru, sva deca su se okupila sa svojim štapovima i ne bi se odvajala od čuvenog „vatrenog kruga“. Iako se plaše, vole da izmišljaju i slušaju strašne priče dok vatra pucketa.
Vatra je oduvek privlačila radoznalu decu. Ona spada u opasne i zabranjene igre, koje zbog same prirode bude još veće interesovanje. Deca vole da isprobaju nove stvari, nauče kako nešto funkcioniše ili izgleda, dotaknu prstom baš ono što je toplo, hladno, bode ili seče… Ne da bi se povredila, već upravo zato što je sva ta opasnost „zabranjeno voće“.
Ona vole da rizikuju i budu slobodna. Žele da znaju šta će se dogoditi ukoliko šibicom zapale parče papira. Ne zato da bi Vas iznervirala i kršila roditeljska pravila, već jednostavno zato što vole život i žele da vide, čuju i osete sve što mogu. U mnogim situacijama nisu svesna opasnosti.
Pošto smo konstantno zabrinuti za bezbednost naše dece, branimo im čak i one aktivnosti, koje su neophodne za njihov fizički i psihički razvoj. Kako dete ne bi samo uzelo vatru u ruke i time zadovoljilo svoju ogromnu radoznalost, možda je najboje da promenite način vaspitanja.
Setite se samo kako ste se Vi igrali kada ste bili dete. Da li je neko mogao nešto da Vam zabrani? Pre ili kasnije biste to isprobali. Zbog toga je bolje da ne sputavate dečiju radoznalost, već da im bezbedno pokažete ono što žele da znaju. Uključujući i vatru.
Pustite ih da nekoliko puta oduvaju svećicu na rođendanskoj torti. Bez obzira koliko je Vama to dosadno. Vodite ih u prirodu i na kampovanje. Na bezbedan način ih naučite kako se pali vatra. Istovremeno im objašnjavajte na koje sve stvari trebaju obratiti pažnju kako nešto ne bi izmaklo kontroli.
Budite tu. Pokažite im. Na taj način će naučiti nešto novo i korisno. I sigurno se neće sakrivati ili biti nesmotreni, jer će ih minuti želja. A Vi ćete biti roditelj koji im nije uskratio lepo iskustvo, jer je to jedini način za učenjem. Dopustite im sve te „zabranjene igre“ u kontrolisanoj sredini, uz Vaše nadgledanje. Naučite ih da budu sposobna i oprezna.
Nemojte se brinuti bez razloga. Igranje vatrom nije isto što i podmetanje požara. To ne znači da će Vaša deca postati piromani i paliti sve što im padne pod ruku. Maloletnici koji se bave ovim nedozvoljenim radnjama pokazuju niz drugih problema, kao što su: izražena agresivnost, slabo razvijene socijalne veštine, problemi u učenju… Potiču iz nefunkcionalnih porodica u kojima vladaju hladni odnosi… Na podmetanje požara utiču i mnogi drugi faktori koji nisu navedeni u ovom članku.
Zato, popustite malo. Nemojte deci braniti sve. Pustite ih da budu radoznala i uče svakog dana. Suviše smo se udaljili iz prirode i zbog toga mnogo uskratili svojoj deci. Kada budu bili izloženi nekoj opasnoj situaciji, neće znati kako da reaguju i kako da se snađu. A mi ćemo biti krivi za to.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
