Žene često osećaju da nisu u pravednoj poziciji. Rade svoj posao najbolje što mogu, dođu kući, kuvaju i spremaju, vaspitavaju svoju decu. Svaki dan im se završi sa osećajem kako nisu stigle da postignu sve ono što su želele. Kada bi dan trajao 30 sati i to bi im bilo malo. Sa druge strane, većina muškaraca ne funkcioniše na taj način. Kada se vrate sa posla, žele malo da odmore. Ne opterećuju se mrvicama na podu ili peglanjem veša. Posvećuju pažnju važnim stvarima i generalno, život posmatraju opuštenije od žena.
Na svu sreću, poslednjih godina stvari se sve više menjaju. Na ulici viđate očeve koji guraju i nose bebe. Parkovi se pune tatama koji se igraju sa svojom decom. Čak ni pranje posuđa, peglanje, spremanje stana i kuvanje više ne predstavljaju nepoznanicu muškom rodu. Tu i tamo, žele da pomognu. Neko ih naziva papučićima. Eto, šta dobijate, ako želite da pomognete svojoj ženi i imate više vremena za vas dvoje.
Međutim, koliko smo mi žene zahvalne? Da li ste zadovoljne svakom vrstom pomoći ili ste osoba koju niko ne može da zadovolji? Muževi često žele da nam pomognu. I kada to učine, mi to uradimo iz početka. Smatramo da nije učinjeno kako valja i da bismo mi to uradile sto puta bolje. Dohvate se nečega, a mi ulećemo rečenicom: „Ostavi to, uradiću ja sama!“
Ovom izjavom pravite dve ogromne greške! Prvo, imate ogroman uticaj na muževljevo samopouzdanje. Od malena im je servirana priča kako trebaju biti stub i oslonac porodice. Oni su jači pol. Onda se ožene, dobiju decu i ženu koja im kaže kako ne znaju da promene pelene. A radili su milion težih stvari u životu. Žena se posvećuje kući i porodici i sve vreme im šalje poruke kako nisu sposobni za to. Šta god krenu da urade, mi ih ispravimo ili kažemo da ni ne započinju. Mi to znamo mnogo bolje. Rezultat ovakve komunikacije i ponašanja jeste muževljevo nisko samopouzdanje i ženina premorenost. Samim tim, brak postaje manje funkcionalan.
Sa druge strane, pravite još jedan težak propust. Ukoliko mu često govorite: „Ostavi to, ja ću sama!“, možete ga veoma lako i uvrediti. Zar je Vaš muž zaista toliko nesposoban? Zar zaista ne može ništa da uradi kako treba? Ili Vi imate ogromnu potrebu za kontrolom? Perfekcionista ste? Pomislićete da ste loša supruga ili majka ako uzmete malo predaha? Nezadovoljni ste zbog nekih problema koje ne možete rešiti, pa ste u kući uzeli stvar u svoje ruke? To Vas čini jačom?
Umesto ove rečenice, pustite Vašeg supruga da Vam pomogne. Možda neće odmah uraditi sve savršeno, ali će vremenom naučiti. Ni Vi se niste naučeni rodili. I Vama je trebalo puno truda kako biste postali odlična kuvarica.
Pokažite svom suprugu kako se menjaju pelene. Napišite mu recept, ukoliko želi da skuva neko jelo. On najmanje voli onaj Vaš savet: „Dodaš malo soli i bibera…“ Morate biti precizni. Vremenom će i on naučiti da radi po osećaju, kao i Vi. Posavetujte ga. Ali, bez napadanja ili odbojnog stava.
Naučite da budete partnerka. Ali, u pravom smislu te reči. Vi mu niste mama i nema potrebe da se tako ponašate. Pokušajte i videćete da Vam svakodnevne obaveze mogu postati manje teške jer imate još jedan par ruku koje će Vam pomoći. Ne morate uvek Vi držati sve konce. I neće svet propasti ako ne budete glavne. Probajte malo da se opustite i ne doživljavate sve tako ozbiljno.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
