Koliko puta Vam se dogodilo da Vas dete toliko iznervira, da ste u afektu rekli kako ćete ga kazniti, ukoliko bude nastavilo tako da se ponaša? U tim trenucima vičete, dete se uplaši i prestane, ali uskoro počne sa identičnim ili još gorim ponašanjem… Tada se osećate bespomoćno. Smatrate da Vaše omiljeno čedo čini sve kako bi Vas izbacilo iz takta. Pitate se gde ste pogrešili i da li uopšte imate autoritet. Ne brinite, niste jedini…
Dete treba da se nauči granicama. Kazna je, ponekad, jedino sredstvo za ostvarenje tog cilja. Međutim, ukoliko samo „pretite“ kaznama, a onda ništa ne učinite povodom toga, dete će shvatiti da pričate samo prazne priče.
Budite precizni. Pre nego što izreknete kaznu, dobro razmislite. Ta kazna mora biti jasna i razumljiva detetu. Morate mu objasniti šta tačno obuhvata. Na primer, nećete samo reći: „ Sram te bilo! Kažnjen si!“ Pogotovo ako je dete malo.
Svako dete s’vremena na vreme pretera. Ukoliko odredite kaznu, morate je sprovesti. Ali, vodite računa da kazna bude odgovarajuća. Na primer, mališan Vas udari u besu. U tom trenutku nemojte početi da vičete i govoriti da neće smeti da gleda crtaće nedelju dana. Veoma dobro znate da je to dug period ukoliko je u pitanju malo dete. Ako ništa drugo, za tih nedelju dana ćete barem jednom otići u posetu prijateljici, čije će dete gledati svoj omiljeni crtać. I šta ćete tada uraditi?
Recite mu da ne sme da Vas udara i da je to jako ružno ponašanje. Možete ga poslati u ćošak ili ga kazniti tako što neće smeti da se igra sa omiljenom igračkom. Ali, to mu naširoko objasnite. Ispričajte mu zbog čega je kažnjeno najjednostavnijim rečnikom. Pitajte ga da li je razumeo šta ste rekli.
Ukoliko počne da plače ili Vas gleda tužnim okicama, nemojte posustati. Ukoliko to uradite, ono će veoma brzo početi da manipuliše suzama ili određenim izrazom lica. Neka kazna ne bude prejaka, ali dovoljno snažna da ostavi utisak. Ne prekidajte kaznu pre vremena, jer ga na taj način oslobađate odgovornosti. Dete prima poruku da je određen način ponašanja „upalio“ i zna kako će se sledeći put izvući.
Budite dosledni. Ako je određeno ponašanje nedozvoljeno, onda je zaista nedozvoljeno. Ne postoje situacije u kojima dete sme da Vas udari. To je, jednostavno, zabranjeno. Vodite računa da i Vaš partner bude upoznat sa tim pravilima i da vaspitavate svoje dete što je sličnije moguće. Ukoliko to ne bude tako, ovo je još jedan način za postizanje manipulacije od strane deteta, jer će uskoro da nauči kada i koga da pita za ono što želi.
Razgovarajte sa detetom. Ukoliko primetite da je određeno ponašanje učestalo, pitajte ga zbog čega je besno i šta ga nervira. Naravno, vodite računa o uzrastu. Ukoliko dete ima godinu i po, sigurno nećete dobiti adekvatan odgovor. Razmislite, da li se išta menjalo u Vašoj svakodnevnici? Možda se u poslednje vreme češće svađate sa partnerom, pa Vas dete samo imitira: počne da se duri, viče ili besni…
Kazna može sprečiti određena nedolična ponašanja, ali samo ukoliko se primenjuje dosledno, precizno i u onim situacijama koja su stvarno za kaznu. Ukoliko u tome preterujete, pa kažnjavate dete i kad treba i kad ne treba, izazvaćete još burnije i agresivnije ponašanje, jer će dete početi da izražava otpor prema Vama. Budite uzor i pre svega, razgovarajte sa svojim detetom. Kazna je rezervisana samo za ponašanje koje je vredno toga. Vodite računa o vrsti kazne i njenoj dužini. Ne možete istom kaznom tretirati svako nedolično ponašanje deteta. I na kraju, nemojte pretiti praznim pričama!
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
