Možda još uvek niste čuli za ovaj termin, iako je poprilično učestao čak i kod odraslih. Posebno je čest između partnera u braku ili ljubavnoj vezi, ali se javlja i kod dece. Na primer, perete sudove. Dozivate Vaše dete. Ali, ono se ne odaziva. Pojačavate ton u nadi da Vas samo nije čulo. Nije se odazvalo ni drugi put. Treći put ste poprilično glasni. Vaše dete dolazi iz svoje sobe i drčno Vam govori: „“Šta je, mama?! Pre toga se ništa nije dogodilo između Vas dvoje. Ali, ono je zbog nečega besno. Iako se ne baca po podu i ne viče, to Vam je poprilično jasno. Vi, u neverici, pitate: „Gde si tako naučio da se ponašaš?!“
Ovakvo ponašanje je naučeno. Osoba koja se ovako ponaša stiče kontrolu ili manipuliše drugom osobom. Svoju ljutnju ne pokazuje otvoreno, ali svima u okolini bude i te kako neprijatno. Recimo, dete Vam se nije odazvalo ni treći put. Ostalo je da se igra u svojoj sobi. I zna da ćete Vi doći do njegove sobe da mu kažete ono što želite. Iako nije bilo nevaljalo, drčno i bezobrazno, ono je uspelo da dobije ono što je želelo. Na primer, mrzelo ga je da silazi stepenicama do Vas, jer je baš u tom trenutku radilo nešto važno. I Vi ste došli gore.
Razmislite malo. Da li Vas iznervira šef na poslu, a onda dođete kući i besnite na svog muža? Iako to ne pokazujete tako otvoreno, sasvim je jasno da se nešto dešava. Ćutite, ne želite da pričate, drski ste, ne želite ništa što Vaš muž predloži. Vi ste uzor svom detetu. Ukoliko se Vaše dete izuzetno retko ponaša na ovaj način, nije ništa strašno. Možda je videlo od nekog deteta u vrtiću ili školi. Ali, ukoliko ima često ovakvih izleta, zapitajte kako se Vi ponašate kada ste ljuti.
Iza svake pasivne agresije je ljutnja. Samo se ona krije. Ali, cilj ovakvog ponašanja je isti kao i kod agresivnog ponašanja – hoćemo da dobijemo ono što želimo!
Naučite svoju decu da otvoreno pokazuju svoje emocije. Ponekad će biti tužni, ljuti, zabrinuti… Naučite ih da ove negativne emocije pokažu na društveno prihvatljiv način. Nemojte ih odmah saseći u korenu. Postaće još veće, jače i opasnije. Naučite svoju decu da prepoznaju i imenuju svoje emocije. Razgovarajte sa njima o tome. Budite luka kojoj će uvek doći, kako bi se osećala bolje. Direktno im postavite pitanje: „ Zašto si toliko ljut? Zbog čega se ovako ponašaš?“ Iako će dete svim silama pokušati još više da Vas iznervira, kako bi sakrilo pravi razlog svoje ljutnje, budite uporniji.
Naučite da slušate. Ponekad nije potrebno da nam neko da instant rešenje za sve naše probleme. Potrebno nam je da nas neko sasluša. Potrebno nam je da nekom ispričamo koliko nam je teško i kako se zaista osećamo. Stanite! Nemojte odmah sve da pretpostavljate. Ukoliko samo slušate, možete mnogo toga novog naučiti o Vašem detetu.
Nemojte držati svoje dete u staklenom zvonu. Ono treba da nauči da se roditelji ponekad posvađaju. Ono treba da zna da će stariji brat ponekad biti nepravedan prema mlađem. Ako ga čuvate od svih ovih situacija, kada malo poraste stvarnost će ga jako udariti. I neće znati gde je.
Ako se roditelji ponekad posvađaju, to znači da se ne slažu u nečemu. Ali, isto tako, pronaći će pravi način i otvoreno porazgovarati o problemu. Situacija će biti bolja. Problem će biti rešen. Roditelji se i dalje vole. Stariji brat i dalje voli mlađeg. Nemojte dozvoliti da dete pomisli da je čitav svet protiv njega kad odraste i shvati kakva stvarnost može biti.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
