Roditelji su uvek ponosni na svoje dete. Bez obzira da li je to prvi korak, prva reč, crtež koji nemate pojma šta predstavlja… Kasnije bivate ponosni na dobrog i uspešnog đaka. Ali, posebno ste ponosni kada se Vaše dete odlično pokaže u fudbalu, košarci, rukometu ili bilo kom drugom sportu. Tate se tu vidno ističu. Uvek su podgrevali takmičarki duh…
Mladom sportisti su potrebne određene veštine koje se ne odnose samo na fizičku snagu ili spretnost. Ono mora posedovati i psihičke kvalitete koje će ga jednog dana odvojiti od drugih:
Upornost. Džaba Vam sav trud, ako Vaše dete nije uporno. Svaki sport sa sobom nosi odlične stvari, ali ponekad bude i poraza, gubitka, napornog treninga, iscrpljujuće utakmice… Tada je upornost nešto što podstiče na dalji trud, želju za boljitkom i učenjem novih stvari. Ponavljanje određene veštine čini nas sve boljim u njoj.
Poštovanje. Dobar sportista je neko ko poštuje svog trenera, iako mu zadaje naporne vežbe i prepreke. Dobar sportista je neko ko poštuje igrače iz suprotnog tima, iako igra protiv njih. Zato, od malena ih učite poštovanju, tako što ćete im pružiti vlastiti primer i učiti ih da poštuju kako sebe, tako i druge. Nije svejedno na koji način se stiže do cilja.
Pravila. Svaki sport sa sobom nosi određena pravila. Ona se moraju poštovati, inače ćete biti sankcionisani kao igrač. Na jedan ili drugi način. Zato, od malena uvedite rutinu koja će se svakodnevno sprovoditi. Ukoliko im je svaki dan u haosu, teško će se navići na pravila kojih se strogo moraju pridržavati.
Dok su mali, igrajte se sa njima. Pokušajte da im prenesete sve što znate. Mama može igrati društvene igre, tata se može oprobati kao trener fudbala. Ili obrnuto. Sasvim je svejedno. Bitno je da ste uključeni. Bitno je da im pokažete da u životu ima i nepravde, pritiska, neprijatnosti, nejednakosti…Ali, ukoliko sve to nauče u kvalitetnom i prijatnom okruženju kao što je porodica, lakše će ih prihvatiti kada odrastu.
Izgradite njihovo samopouzdanje. Ne rađamo se sa njim. Ono se stiče tokom života. Kvalitetno porodično okruženje je jedan od temelja. Budite im podrška. Ohrabrite ih da pokušaju nešto novo. Pustite ih da ispituju svet oko sebe. Dozvolite im da pogreše. Pohvalite ih kada uspeju u nečemu, bez obzira da li je to samostalan odlazak u toalet ili prvi gol.
Nije važna samo pobeda! Ukoliko Vaše dete ima preveliku potrebu za pobeđivanjem, pronađite neku igru gde rezultat nije važan. Njemu, pre svega, treba biti zabavno u sportu kojim se bavi. On treba da uživa u njemu. Ponekad će pobediti, ponekad izgubiti. Tako je i u svakodnevnom životu.
Negujte timski rad kod svog deteta. U životu ne možemo sve uraditi sami. Mi smo društvena bića. Lakše je kada podelite obaveze i odgovornosti. U timskom radu ima mesta i za uživanje, opuštanje, sticanje novih drugara…
Naučite ih da ustanu! Nakon svakog poraza, važno je držati glavu gore. Učite na svojim greškama i sledeći put mora biti bolje.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
