Sigurno ste se mnogo puta našli u neprijatnoj situaciji zbog radoznalosti svog deteta. Recimo, šetate gradom, a Vaše dete glasno pita: „Mama, zašto je onaj čika tako visok? Zašto se ona teta tako glasno smeje? Zašto je ova devojčica tako debela? Zašto je ona teta u kolicima?“
U tom trenutku želite da propadnete u zemlju. Mislite da su svi oko Vas čuli Vaše dete, a Vi ne znate šta da odgovorite. Samo se uljudno smeškate i kažete: „Reći ću ti kasnije. To nije lepo da pitaš. Nemoj da gledaš tako u nju“…
Svako dete je radoznalo. Uči od nas. I ono što kažemo i ono što ne kažemo. Prati naše reakcije i naše ponašanje. Ako u svom rečniku imate reč „debela“, Vaše dete će je ponoviti u najgorem mogućem trenutku. Zato, pripazite kako govorite o drugim ljudima. Pripazite čak i onda kada mislite da dete ne čuje. Iako možda gleda crtani film i ne reaguje na Vaš zahtev da pospremi igračke, sigurno će reagovati na novu reč za koju još uvek nije čulo.
Pričajte sa detetom. Ono će svakako viđati ljude koji su, naizgled, drugačiji od svih ostalih. Nemojte izbegavati neprijatne teme i razgovore, nadajući se, da će ih dete zaboraviti. Ono će se setiti. A ako uporno izbegavate razgovore za koje smatrate da nisu namenjene detetu od tri godine, ovakve neprijatne situacije će se samo ponavljati u nedogled.
Pokušajte sa sledećim pristupom: naznačite sličnosti, umesto što naglašavate razlike. Recimo, ako dete pita: „Mama, zašto je ona teta u kolicima?“, dajte mu iskren odgovor. Recite da je bolesna. Ali, odmah posle toga počnite da pričate o svim sličnostima koje uočavate. Recimo: „Vidiš li kako ima lepu frizuru, kao i ti. Vidi što ima super majicu. Kolica su joj sigurno brza…“
Svaku neprijatnu situaciju učinite manje neprijatnom, tako što ćete ih približiti Vašem detetu. Ta „teta u kolicima“ ima svoje drugarice isto kao i mi. Ima svoju porodicu i prijatelje koji je vole i poštuju. Ide kod frizera. Išla je u školu. Voli da slika, peva, gleda filmove…
Priđite „teti u kolicima“ i kažite joj da ima lepu jaknu. Upoznajte se. To je jedini način na koji ćete svom detetu pokazati pravi put. I Vaše dete je više neće gledati kao „tetu u kolicima“, već kao tetu koja jako lepo peva.
Nemojte bežati od situacija kojih se plašite. Na taj način dajete svom detetu pogrešnu smernicu. Tako ćete uvek bežati od problema, umesto da se uhvatite u koštac sa njima. Ako se pravite da nešto ne postoji, to ne znači da će i Vaše dete učiniti isto. Njega će takav pristup još više zainteresovati, jer će ono pratiti svoju prirodu. Tek kasnije učimo da se ponašamo „društveno prihvatljivo“, što je u mnogim situacijama, zapravo, pogrešno.
Učite svoju decu da brinu o drugima, da pomažu, da se nađu u nevolji… Učite ih empatiji… Učite ih da budu otvorena za svaku novu situaciju, jer nikad ne znate šta će se sutra desiti. Ako su Vas Vaši roditelji učili drugačije, onda se suočite sa tim i odlučite da učinite nešto drugačije.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
