Roditelji su u svakodnevnoj prilici da teše svoju decu. Kad god padnu, udare se, kada im neko uzme ono što je njihovo… Želeći da ih smirimo, upotrebljavamo neke rečenice, odnosno poruke koje nisu na mestu. Isto tako, kad god želimo nečemu da ih naučimo, hvatamo se za primere na koje i nismo toliko ponosni. Evo nekih rečenica koje bi trebalo da izbegavate:
Ukoliko imate devojčicu, sigurno su Vam česte sledeće izjave: „Nemoj se tako ponašati, devojčice to ne rade! Vidi kako si se uprljala, a devojčice uvek trebaju da budu čiste! Dođi da te očešljam, devojčice nisu čupave. Ti si devojčica, ti moraš biti lepa!“
Ovim putem učimo devojčice kako one trebaju biti lepe i čiste, uvek u svom najboljem izdanju. Akcenat stavljamo na spoljašnju lepotu i poziranje. Devojčice se, takođe, mogu uprljati tokom igre. Trebamo im dozvoliti da budu radoznale i ne trebamo ih sprečavati u tome. No, šta ćete reći svom sinu kada se uprlja? Da li on ima dozvolu da bude neuredan i prljav nakon igranja, jela ili bilo koje druge aktivnosti? Bez obzira da li imate dečaka ili devojčicu, podjednako ih trebate učiti pravilima higijene. Trebate im dozvoliti da se uprljaju tokom igre. Setite se kada ste Vi bili deca. Sigurno niste bili čisti u svakom trenutku. Učite ih redovnom kupanju, pranju zuba, pranju ruku pre jela, pranju ruku nakon igrališta, itd. To su pravila higijene koja deca moraju znati.
Sa druge strane, dečacima ne dozvoljavamo da ispoljavaju svoje emocije. Recimo, kada se udari ili padne, česte su izjave: „Nemoj da plačeš, ti si dečak. Nemoj plakati, moraš biti hrabar. Vidi ga, plače kao neka devojčica…“ Ovim porukama učimo dečake kako je plakanje znak slabosti i kako jedino devojčice polažu pravo na ovu beneficiju. Dok su deca mala, ona otvoreno pokazuju svoje emocije, čak i zbog najmanje sitnice. Kako postaju zrelija, tako uče i da se kontrolišu ili ne reaguju na nešto što i nije toliko važno.
I dečacima i devojčicama često govorimo: „Nećeš valjda zbog toga plakati?! Hajde, nisi se baš tako jako udario! Nije to ništa strašno!“ Kad god tešimo svoju ili tuđu decu, trebamo izbegavati rečenice koje izazivaju stid. Mi ne znamo koliko njima nešto strašno može izgledati. To što je nama razlog njihovog plača nebitan, ne mora značiti da se i oni tako osećaju. Njima je ta situacija teška. Pokušajte da pronađete neke druge rečenice kojima ćete ih tešiti. Pokušajte da im usmerite pažnju na neku drugu aktivnost. Pokažite da Vam je stalo do stvari koje su njima važne. Oni moraju znati da ste Vi uvek tu za njih. Ostanite smireni i pribrani i lepo im objasnite zbog čega im nešto ne dozvoljavate. Umesto da im kažete: „Nemoj plakati kao neka devojčica“, recite im sledeće: „Ne možeš dobiti tu čokoladu, zato što ćemo uskoro ručati.“ Nakon toga se držite svoje odluke.
Deca su veoma snalažljiva. Ona umeju proceniti situaciju. Bez obzira na sav trud da Vas izmanipulišu, ostanite pri svojoj odluci. To možete učiniti i bez podrugljivih poruka. Pokažite im kako izgleda biti odrastao i zreo. Nemojte se spuštati na njihov nivo. To je jedini način da i oni sutra budu odrasle, zrele i stabilne ličnosti.
Pustite ih da plaču kada im je teško zbog nečega. To nije znak slabosti. Ponekad svima nama dođe da zaplačemo. To je znak da smo ljudi, da smo živi, da smo emotivni, da nas pogađa tuđa ili sopstvena briga. Pustite ih da budu ljudi!
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
