Kažu da je mnogo lakše biti roditelj dobre i poslušne dece. Takvo dete će uraditi onako kako mu kažete, poslušaće Vas u svakoj prilici, neće Vam se suprotstavljati, niti terati po svom. Razlog tome može biti kako njegov karakter, tako i Vaša strogoća. U većini situacija u pitanju je kombinacija ova dva faktora.
Moja dvogodišnja ćerkica se igrala na igralištu sa ostalom decom. Sedela sam sa strane i posmatrala ih. Sve je bilo dobro, dok druga devojčica nije uzela granu i udarila moju ćerku po glavi. Kada se to desilo, ona je samo sedela i pogledala u mom pravcu. Sledila se. Nije joj bilo jasno šta se dogodilo. Došla je do mene i počela da plače.
Dugo sam razmišljala zbog čega je tako reagovala. Shvatila sam da je stalno učimo kako da bude dobra, kulturna, fina…Ni jednog trenutka je nismo spremali na nepravdu. Ni jednog trenutka nismo ni pomislili da trebamo da je pripremamo za razne opasnosti, jer je još uvek mala.
Dete se uči od samog rođenja. Ne možete mu naprasno, u 15. godini reći: „Svet je ponekad opasno mesto. Zaboravi sve čemu smo te do sad učili. Moraš biti oprezan i samostalan.“
Morate napraviti razliku između nevaljalog deteta i deteta koje iznosi svoje stavove. Ne trebate popuštati u svemu. Granice moraju postojati. Ali, neke sitnice mogu pomoći…
Poštujte njihova osećanja. Dete se mora učiti odgovornosti. Zato budite uporni u tome da se igračke moraju skloniti na svoje mesto. Uključite ga u porodične obaveze u skladu sa njegovim uzrastom. Ali, ukoliko dete ne želi da Vas zagrli ili poljubi u određenom trenutku ili ne želi da recituje na porodičnom ručku, prihvatite to. Ono ima pravo da bude ljuto, tužno, zabrinuto ili da mu danas prosto nije dan.
Poštujte dečiju privatnost. U određenom trenutku svog detinjstva dete će želeti da zatvori vrata od svoje sobe, pogotovo ako mu dođu drug ili drugarica. Neće više želeti da ga kupate ili da ga gledate nagog. Nemojte mu upadati u kupatilo i reći: „Sve sam ja to već videla. Zašto se stidiš?“
Nemojte braniti detetu da iskazuje negativna osećanja. Nije sramota plakati ili biti ljut i tužan. Pokažite mu kako da ih izrazi, a da to bude društveno prihvatljivo ponašanje. Ako Vi vičete kada ste ljuti, nemojte očekivati od svog deteta da radi drugačije. Vi ste model po kojem on uči.
Uključite ga u donošenje odluka. Pustite dete da samo izabere šta će obući. Nema veze ako se odevna kombinacija ne slaže. Kada malo poraste, uključite ga i u donošenje odluka vezanih za porodicu. Pitajte ga šta on misli o ovome ili onome. Iznenadićete se koliko ta mala glavica može biti pametna.
Pustite ga da greši. Ne reagujte burno na njegove greške. Dete se mora suočiti i sa nepravdom, razočaranjem, neuspehom. Život nije baš tako ružičast, kao što bismo mi voleli. Zbog toga je važno da ga pripremite na vreme. Što se brže navikne, lakše će prebroditi i prelaziti prepreke.
Naučite dete da poštuje druge, ali ga naučite da poštuje i sebe. Uvek postoji adekvatan način da se izrazi i mišljenje koje se ne slaže sa okolinom. To ne znači da grešimo. Jednostavno smo drugačiji.
Možda će Vam biti lakše sa decom koja su uvek poslušna. Ali, ne zaboravite da će njima kasnije biti teže. Odnos koji su izgradili sa Vama, zadržaće i u komunikaciji sa drugim ljudima. Zar želite da dete sluša svaku dominantnu osobu koja se nađe u njegovom okruženju? Zar želite da ne sme da se suprotstavi drugima, zato što ste bili suviše strogi?
Negujte dečiju različitost i vodite računa da ne preterujete sa granicama u nečemu što zaista nije važno. Nije isto biti svoj i biti nekulturan.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
