Svi znamo da je roditeljstvo veoma težak posao. U početku nema mnogo spavanja i odmora. Kada preskočite tu prepreku, dete je naučilo da priča i počinje da se suprotstavlja. Pokušava da „dobije“ neku svoju odluku, izbor i moć. A Vas to, kao i većinu roditelja, izbacuje iz takta.
Počinjete da razmišljate na sledeći način: „Kako je tako nevaljao? Gde sam pogrešio? Zar uopšte nemam autoritet? Šta da radim?!“ Iako ovakve situacije deluju veoma stresno na Vas kao roditelja, pokušajte u tome videti onu drugu stranu medalje…
Zbog čega se dete suprotstavlja? Svako dete ispituje svet oko sebe. Ono je po prirodi radoznalo, živahno, želi sve da vidi i čuje. Zbog toga stalno čačka stvari koje ne sme, penje se na stolice i stolove, gura predmete u veš mašinu, kvari igračke kako bi videlo šta je unutra… A onda se pojavljujete Vi. Zabranjujete mu da radi stvari koje su, po njemu, sasvim prirodne i normalne. I tada počinje bura: dete se buni, raspravlja, svađa, treska i baca na pod, ne bi li dobilo ono što želi.
Vi ste tu da budete dosledni i postavljate granice. Dete je tu da ih ispituje i probija. To je normalan sled događaja. Ali, verovali ili ne, postoji pozitivna strana ovakvih situacija i to veoma važna:
Raspravljajući se sa Vama, dete uči šta se sme, a šta ne sme. Ono uči kako da razgovara sa drugima, kako osoba preko puta njega može reagovati, kada treba da nastavi razgovor, a kada je vreme za povlačenje…
Dete mora naučiti da kaže: „Ne!“ Sigurno ne biste voleli da Vaše dete nema svoje mišljenje i stavove. To je odraz nezrelosti. Kada bude malo poraslo i kada se bude našlo u situaciji koja mu se ne sviđa, ono će izneti svoje mišljenje pred drugima. Neće samo ćutati i slepo pratiti vođu grupe. Razmisliće pre nego što nešto uradi ili kaže, a to je neophodna veština u današnjem opasnom svetu.
Ukoliko naučite svoje dete da Vas slepo poštuje i prati, to neće raditi samo sa Vama. Kasnije će to primeniti i na sve druge koje se nalaze u njegovom okruženju. Pošto je naučeno da ćuti i sluša, može upadati u razne problematične situacije. A to, svakako, ne biste želeli.
Isto tako, Vaše dete može postati ekstremno stidljivo. Plašiće se novih situacija, upoznavanja novih vršnjaka, druženja i razgovora. To svakako utiče na njegovo, već nisko, samopouzdanje. Ne biste voleli da Vaše dete teško sklapa nova poznanstva…
Saslušajte svoje dete. Ponekad uvažite njegove ideje i predloge. Dete mora osetiti da je ravnopravan član porodice kao i oni koji su stariji od njega. Na taj način mu gradite samopouzdanje. Budite iskreni. Nemojte razgovarati sa njim kao da je petogodišnjak, ukoliko već ima osam godina. Pratite njegov razvoj i menjajte Vaše pristupe u skladu sa tim.
Ne zaboravite da dete uči od Vas. Rasprava ne mora biti nužno loša stvar. Rasprava se, i te kako, može i mora voditi bez vikanja, vređanja, ružnih reči i omalovažavanja sagovornika. Tek kada to postignete, znajte da ste dostigli punu zrelost. Malo dete Vam se može baciti na pod ako nije po njegovom. Ali, pokažite mu da se tako ne ponaša u svetu odraslih. Pokažite mu kako treba da reaguje u situacijama koje mu ne idu pod ruku. To ćete najbolje postići vlastitim primerom.
Zato, kada Vam se dete sledeći put bude suprotstavilo, nemojte gubiti živce. Svojim primerom pokažite kako se dolazi do željenog cilja. Setite se svega pročitanog i znajte da detetu činite veliku uslugu, jer ga učite kako da se ponaša kasnije u svom životu! A to je mala žrtva u odnosu na sadašnju situaciju, zar ne?
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
