Strah od razdvajanja je čest kod dece. Ona odbijaju da budu bez Vas, bez obzira da li idete na posao ili idete samo do prodavnice. Ne žele da ih čuva iko drugi osim roditelja, ne žele da prespavaju kod bake i deke ili svog prijatelja. Odbijaju da odu u školu. Rastanci su jako teški i burni, kako za roditelja tako i za dete. Nakon što odete, potrebno je određeno vreme da se smire i prestanu sa plačem ili agresivnim ponašanjem.
Deca koja osećaju strah od razdvajanja žele da učestvujete u svakom segmentu njihovog života. Zbog toga često imaju problem u sklapanju novih prijateljstava. Ne žele da odu na ekskurziju sa svojim vršnjacima, jer Vi niste tamo. Vole da se druže ili posete svog prijatelja, samo ako ćete i Vi otići sa njim.
Dete koje oseća ovu vrstu straha se plaši da će se u odsustvu roditelja desiti nešto loše. Ako ih pitate šta tačno, ne znaju da objasne. Traže Vašu pomoć i podršku više nego ostala deca. Žele da ih držite za ruku, pomažete u igri, radite domaće zadatke sa njima… Nisu samostalna. Preterano su osetljiva. Kada niste pored njih, često imaju glavobolje, stomačnih tegoba ili probleme sa spavanjem.
Ukoliko želite da pomognete svom detetu, nemojte burno reagovati. Bez obzira koliko Vam je teško, morate ostati čvrsti. Ono imitira Vaše ponašanje i reakcije. Ukoliko budete paničili svaki put, nećete mu pomoći. Razgovarajte sa njim. Utvrdite uzrok njegovog straha.
Razmislite da li je u skorije vreme bilo određenih stresova u porodici? Da li imate novo radno vreme, da li ste duže na poslu, da li je prinova došla u Vaš dom, da li imate problema sa supružnikom i svađate se ispred dece? Porazgovarajte sa vaspitačicom ili učiteljicom. Možda se nešto dešava u školi. Možda je Vaše dete izloženo vršnjačkom nasilju ili tome slično.
Kada otkrijete uzrok, imajte puno strpljenja. Nastojte da uverite dete kako će sve biti u redu, čak i onda kada Vi odete. Recite mu da ćete se vratiti po njega.Objasnite mu da sva deca idu u školu i svi roditelji rade, tako da neko vreme tokom dana morate biti razdvojeni.
Osamostalite svoje dete. To ne možete učiniti odmah, već korak po korak. Dozvolite mu da pogreši. Nemojte sve popravljati umesto njega. Dozvolite mu da samo osmisli nov način rešavanja problema. Pustite ga da se malo pomuči. Odredite mu male ciljeve koje treba samo postići, bez Vaše pomoći. Pohvalite ga za svaki trud i svaki korak koji samo napravi.
Nemojte izbegavati situacije kojih se dete plaši. Na taj način samo hranite njegov strah. Umesto toga, budite mu podrška u stresnim situacijama. Dajte mu snage da nastavi sa svojim poduhvatom.
Imajte puno strpljenja. Možda baš u tom trenutku negde žurite, ali nastojte da ostanete mirni i staloženi. U suprotnom, samo pojačavate strah.
Ukoliko je strah od razdvajanja toliko snažan da ometa dete u svakodnevnom funkcionisanju, obavezno potražite pomoć stručnjaka.
Pokušajte da razumete svoje dete. Verovatno Vas u nekim trenucima izluđuje, ali pokušajte da se stavite na njegovo mesto i imate onoliko godina koliko ono ima. Svet je sigurno opasno mesto u tim malim očima.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
