S’obzirom da je finansijska situacija u zemlji veoma teška, mnogi ljudi odluče da sreću i novac potraže na nekom drugom mestu. Ranije su mahom odlazili samo muževi. Dolazili bi kući nekoliko puta godišnje. Slali bi novac svojoj porodici, dok je žena bila zadužena za sve ostale zgode i nezgode vezane za kuću i decu. Na kvalitet braka je udaljenost i te kako uticala. Partneri su vremenom „navikli“ da žive odvojenim životima. Partneri su se mogli razvesti posle određenog vremena ili su pronašli način da ipak budu i fizički zajedno.
Danas je situacija nešto drugačija. Muževi odlaze na sezonske poslove koji traju nekoliko meseci, a zatim se vraćaju svojoj porodici. Članovi porodice se donekle naviknu na ovaj način funkcionisanja. Nova tehnologija i mogućnost da se čuju i „vide“ u svakom trenutku, sigurno mnogo pomaže.
Ima i mnogo porodica koje su samo privremeno odvojene. Jedan bračni partner odlazi da radi u inostranstvo, ali posle samo nekoliko meseci sređuje svu potrebnu dokumentaciju i ostatak porodice dolazi. Problem je tada rešen i svi članovi mogu biti na okupu.
Fizička blizina partnera nije najvažnija, ali je izuzetno važna. Bez obzira na novu tehnologiju koja olakšava situaciju, dodir, poljubac i zagrljaj se još uvek ne mogu nadomestiti ukoliko partneri nisu jedno pored drugog. Partneri nisu jedini koji osećaju nedostatak. Tu su i deca. Drugog roditelja čuju putem telefona ili gledaju putem kamere.
Svaka osoba nailazi na mnogobrojne probleme tokom dana. Bez obzira koliko su teški i stresni, većina bračnih partnera ima svoju drugu polovinu koja ga čeka kod kuće. Nesmetano se mogu razmenjivati nežnosti, dodiri, poljupci, zagrljaji, reči… Život i brak su ponekad dovoljno teški i bez fizičke odvojenosti. Fizička odvojenost je i te kako otežavajuća okolnost koja utiče na kvalitet braka.
Kroz koje probleme prolaze parovi koji su fizički odvojeni?
Biti suvišan. Iako je svaka promena teška i stresna, partneri se vremenom mogu navići na odvojenost i drugačiji način funkcionisanja. Problem nastaje kada se osoba vrati svom partneru i svojoj porodici, te ima osećaj da je suvišna. Nikako se ne može ponovo uklopiti. Deluje kao da su svi članovi nastavili dalje, osim njega. Problem je što se sve odvija polako i tiho, a kada postane očigledno, obično nema povratka.
Poverenje. Ono je često poljuljano u ovakvim brakovima. Partneri veliki deo svog slobodnog vremena ne provode zajedno. Nemaju mogućnost da se zajedno prošetaju, drže za ruke, diskutuju o tome kako je danas lep i sunčan dan… Svako od njih se, barem u nekom momentu, pita šta li radi drugi partner…
Decu odgaja samo jedan partner, obično majka. Ona prolazi kroz brojne teškoće. Funkcioniše kao samohrana majka. Partner u mnogim situacijama nije prisutan i to se i te kako oseti. Deca su privrženija majci, pogotovo ako su manja. Propušteno vreme i ljubav se nadomešćuje poklonima. A da li je iko na ovom svetu uspeo u tome?
Svaka promena je teška. Ali, svako od nas ima svojih prednosti i snaga uz pomoć kojih uspe da se izbori. U kom pravcu će se bračni odnosi razvijati, ne zavisi samo od fizičke blizine ili odvojenosti. Same ličnosti partnera su i te kako značajne. Odnos koji su partneri formirali pre nego što su se fizički odvojili, ima najveći uticaj. Ukoliko među partnerima postoji visok stepen razumevanja, ljubavi i podrške,sve je moguće.
Ukoliko osobe prihvate da je fizička odvojenost nešto što se mora (barem neko vreme), bračni odnos ne mora biti poljuljan i može se izboriti sa svim problemima i preprekama na koje nailazi. Nije lako. I samo osobe koje proživljavaju ovako teške trenutke, znaju kako je. Zbog toga, čestitam im na hrabrosti!
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
