Veliki broj roditelja se žali na apetit svoje dece. Mame su posebno zabrinute zbog toga. Najsrećnije su kada im je dete sito i kada pojede sve iz tanjira. Deca predškolskog uzrasta imaju posebne prohteve koji se tiču hrane: „Neću ovo, ne volim ono, ovo je tvrdo, ono je gnjecavo, bljak…“ Biti roditelj u ovakvim situacijama je veoma teško i naporno.
Kako bi nam deca uopšte stavila nešto u usta, počinjemo da se ponašamo onako kako smo mislili da nikad nećemo. Glupiramo se, pravimo smešne izraze lica, jurimo decu po kući, puštamo ih da jedu u krevetu, dajemo im nezdrave grickalice kako bi barem nešto jela.
Zbog svega se osećamo bespomoćno, zabrinuto, kupujemo razne dodatke ishrani, osećamo krivicu, tražimo savete svih mogućih pedijatara, ali naše dete je uporno u izbegavanju hrane. Veoma retko se dogodi da je ovakvo ponašanje dece jako izraženo i dugotrajno. Ukoliko se to dogodi, često se dešava sledeći problem: roditelji svojim ponašanjem nenamerno produžavaju ove periode koji postoje kod svakog deteta.
Naime, iz straha da Vam dete neće ništa jesti, nudite nezdravu hranu koju deca prihvataju. Pošto je ova hrana i te kako ukusna, deca će posle kratkog vremena odbijati kako povrće, tako i većinu voća. Možete se veoma lako upecati u ovu zamku iz koje, naizgled, nema izlaza. Sve dok dete dobija nezdravu zamenu, ono neće prihvatiti adekvatnu i zdravu hranu. Zato, nemojte napraviti početničku grešku. Slatkiši i grickalice su dozvoljeni samo nakon redovnog i zdravog obroka i to u veoma malim količinama. Ukoliko deca ne žele da ručaju, pustite ih i ponudite kasnije isto ono što su imali za ručak.
Još jedna od grešaka jeste preterano forsiranje i pritiskanje deteta da se pojede sve iz tanjira. Ukoliko Vam dete jede raznovrsnu hranu, nemojte ga po svaku cenu terati da pojede sve do poslednjeg zalogaja. Na taj način mu stvarate averziju prema toj vrsti hrane i prema obrocima generalno, jer se većina njih završi plačem deteta i vikom roditelja. Dete takav način ponašanja povezuje sa ishranom. Ukoliko mu ostane dva, tri zalogaja u tanjiru, pustite ga. Možda nije gladno ili mu ne prija. Važno je da dete jede, napreduje i unosi raznovrsnu hranu.
Pokušajte da shvatite uzrok problema. Ukoliko je dečiji pedijatar zadovoljan napretkom deteta, probajte da ignrišete problem sa ishranom. U većini slučajeva je u pitanju prolazna faza i dečije ispitivanje granica. Dete će jesti kada je gladno, zato mu nemojte popustiti sa slatkišima i grickalicama.
Ukoliko ovaj problem predugo traje, obratite se pedijatru i psihologu ili psihoterapeutu. Možda postoji neki drugi problem koji utiče na ponašanje Vašeg deteta. Roditelji su retko objektivni kada su njihova deca u pitanju. Zbog toga se obratite stručnjaku koji će uspeti da bude neutralan. Posle upoznavanja sa navikama porodice i odnosima među njenim članovima, uzrok problema će se verovatno naći. Iako Vam određeni problemi deteta deluju mali i lako rešivi, ne zaboravite da dete još uvek nema tu vrstu mudrosti i njemu su njegovi problemi najteži na svetu. Zbog toga je veoma važno ukloniti stres koji nepovoljno utiče na dete. Setite se Vašeg detinjstva. Sigurno ste imali barem jedan mali problem koji Vam je pravio muke. Psiholog će Vam ukazati na greške i posavetovati šta da uradite drugačije. Rezultati se moraju pokazati.
Isto tako, nemojte nuditi detetu hranu kad god ima neki problem. U našoj kulturi se mnogo jede, to je naš način da okupimo prijatelje i družimo se. Međutim, pokušajte da porazgovarate sa detetom, saslušate šta ga muči i budete mu podrška. Ukoliko zbog određenog problema nema apetit, budite tu za njega. Pokažite ljubav i strpljenje, pa mu tek onda ponudite hranu.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
