Nema lepšeg poklona od roditeljstva. Čim nam naša beba malo poraste i počne da govori prve reči, svaki roditelj će je pitati: „Koga više voliš? Mamu ili tatu?“ Dete uglavnom odgovori ono što mu prvo padne na pamet. Nakon toga, sledi: „Eto, vidiš da mene voli više“.
Bez obzira što Vam je dete sve na svetu i što se uvek šalimo kada postavimo ovo pitanje, nemojte razmišljati o tome koga dete više voli. Ni u kom slučaju nemojte stavljati akcenat na razliku između mame i tate, iako ona evidentno postoji.
Mame su nežne, brižne, vode računa o svakom obroku, oblačenju, zagrljaju i koraku. Brinu o svom detetu toliko, da ponekad umeju i da preteraju. Pa tako, kad nam dete ode na fakultet u drugi grad, naše prvo pitanje je: „Jesi li jeo/jela? Šta si ručao/ručala?“ Pitam se, šta je to toliko snažno u mamama, da nikad ne izostave pitanje vezano za obroke, pa čak i kada je dete uveliko odraslo?
Mame uče decu lepom ponašanju, strpljenju, poštovanju starijih osoba, poštovanju vršnjaka, uče ga higijeni i svim lepim navikama. Većina stvari koje mame uče svoju decu jesu pozitivne. Međutim, svim mamama je jedna negativna stvar zajednička: opuštenost. Većina mama je u svakodnevnom grču. Veoma retko se mogu opustiti. Čak i kada uspeju, ta opuštenost veoma kratko traje.
Tate su drugačije. Opušteniji su. Zabavniji su. Nisu u svakodnevnom grču, kada je u pitanju vaspitanje dece. Iako ponekad nisu upoznati sa svakim detaljem dečijeg rasporeda tokom dana, oni su usmereni na i te kako važnu stvar-igru i zabavu. Osim toga, oni detetu prenose aktivnost, drugačiji način rešavanja problema, borbenost…
Zbog toga nemojte zanemarivati uticaj ni jednog ni drugog roditelja. Svako od nas je dobar u nečemu. Najlepše je kada se roditelji slažu i kao partneri. Tada imaju najlepši i najbolji uticaj na svoju decu.
Pomozimo jedni drugima da budemo bolji roditelji. Ukoliko smatrate da Vaš partner, odnosno partnerka radi neke stvari pogrešno – razgovarajte o tome. Ali, ne kroz svađu i međusobno optuživanje, već kroz diskusiju u vreme kada deca nisu prisutna.
Ispred dece uvek morate nastupati udruženo i složno. To je jedna od najvažnijih karakteristika dobrog roditeljstva. Pre nego što donesete bilo kakvu odluku vezanu za svoje dete, razgovarajte sa svojim partnerom. Dve glave su pametnije od jedne.
Ako Vaš partner zbog nečega kazni dete, a Vi se sa tim ne slažete, razgovarajte kasnije na tu temu. Ali, nikako u prisustvu deteta, jer ćete na taj način svom partneru oduzeti autoritet.
Važno je da shvatite da se ništa ne podrazumeva. Razgovarajte često, mnogo i dugo. Tek tada ćete znati kako Vaš partner razmišlja kao roditelj. Učinite sve da pomognete drugoj strani. Ako je mama stalno u grču, pomozite joj u svakodnevnim obavezama, kako bi i ona uspela da se priključi Vašoj zajedničkoj igri.
Ako je tata, zbog mnogo posla i čestog odsustva, malo uključen, pomozite mu da se približi detetu. Podelite sa njim sve ono što znate, sve ono što bi pomoglo da emotivna vezanost između deteta i oca bude jača.
Ne zaboravite da su detetu potrebna oba roditelja, pa čak i u slučaju razvoda među bračnim partnerima. Svako od nas ima nešto lepo, što može preneti svom potomstvu. Idealno bi bilo da se roditelji slažu oko svega. Pošto u većini situacija to nije tako, potrudite se da se neslaganje ne završi kao rasprava, već kao dogovor. Na kraju krajeva, u pitanju je ono što je najvažnije i najznačajnije- Vaše dete!
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
