Svako dete treba da se oseća sigurno. Treba da ima oslonac i podršku u svemu što radi. Porodica je prva koja treba da pruži model podrške. Dete kroz taj model posmatra svet. Ukoliko je dete sigurno, ukoliko dobija dovoljno ljubavi, pažnje i podrške, ono će imati takav odnos i prema drugima. Ukoliko dete ne dobija ono što mu treba u samoj porodici, ono će sve druge posmatrati kao osobe kojima se ne može verovati.
Zbog toga je način na koji razgovarate sa svojim detetom od izuzetne važnosti. Sva deca upijaju svet oko sebe i važno je kakve poruke dobija unutar svoje porodice. Recimo, ukoliko Vaše dete dobije slabu ocenu u školi i dođe kući da Vam je saopšti, kako Vi reagujete?
Vi možete reći: „Dobro, sine, nije ništa strašno. Popravićeš tu ocenu. Hoćeš da ti pomognem da se bolje spremiš za sledeći čas?“ Ukoliko ovako reagujete, dete će Vam svaki put reći ukoliko je dobilo neku slabu ocenu. Neće Vas lagati i neće je skrivati od Vas. To znači da Vi imate poverenja u njega i ono to zna. Zna da ga volite, bez obzira što je „uradilo“ nešto loše.
Međutim, ukoliko kažete nešto nalik sledećem: „Kako si dobio tako lošu ocenu?! Zar nisi učio kao magarac?! Sramota me je što si toliko nesposoban!“ Dete Vam sledeći put neće saopštiti ukoliko dobije neku lošu ocenu. Ukoliko često ovako reagujete na njegove neuspehe, verovatno Vam neće saopštiti bilo koju situaciju koja ima neki negativan ishod. Neće moći da se osloni na Vas. Plašiće se Vaših reakcija i ovakav odnos između dece i roditelja može ozbiljno narušiti dečije samopouzdanje.
Ukoliko na ovaj način razgovarate često, da li sa Vašim partnerom ili bilo kim drugim, detetu šaljete negativnu poruku. Ono će vremenom naučiti da se svaki problem rešava vikom i vređanjem druge osobe. Misliće da Vam nije dovoljno dobro šta god ono bude uradilo. Stalno će pokušavati da dobije Vaše odobrenje, iako u tome neće nikad uspeti.
Iako se u životu ponekad dešavaju nepravde, dete treba da zna da ćete mu Vi uvek biti pri ruci. To ne znači da ćete Vi raditi stvari umesto njega. Dete treba da nauči da bude samostalno i da za sve dobre i vredne stvari treba malo da se pomuči. Ali, ukoliko bude mnogo vežbao i trenirao za važnu utakmicu u fudbalu ili nekom drugom sportu, a uprkos tome izgubi, Vi trebate biti tu za njega. Trebate mu objasniti da će sledeći put biti bolje. Trebate mu objasniti da se ponekad dešavaju i nepravedne stvari u životu i da je važno da nastavi dalje.
Zbog toga, sledeći put kada doživite neku nepravdu ili je doživi Vaše dete, vodite računa kako ćete reagovati i kako ćete razgovarati. Kakav ćete model pružiti Vašem detetu?
Niko od nas nije savršen. Nema ni savršenog deteta, ni savršenog roditelja. Ali, bitno je da težimo tome da budemo bolji. Bitno je da želimo naučiti nove stvari. Bitno je da sitnice posmatramo kao sitnice i da im ne pridajemo veliki značaj. Jer onda postoji ogromna verovatnoća da ćemo celog života biti negativni. Takav način života prenosimo i na našu decu. Nemojte napraviti takvu grešku.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
