Ukoliko u blizini imate igralište za decu, potrudite se da ga što češće posećujete zajedno sa svojim detetom. Osim što će se izmoriti i igrati, ono može naučiti mnogo važnih životnih lekcija.
Dete se na igralištu, pre svega, motorno razvija. Ali, morate voditi računa o uzrastu deteta kojem je igralište namenjeno. Budite tu, čuvajte svoje dete, ali mu nemojte pomagati da se popne na tobogan, ukoliko ono to samo može. Pustite ga da pokušava. Nema veze ako pogreši. Na taj način učite dete da bude samostalno. Isto tako, učite ga da posle mnogo pokušaja, sledi nagrada: uspelo je samo da se popne i spusti niz tobogan. Pobrinite se da budete odmah iza njega, kako se ne bi povredilo. Ali, dopustite mu da pobeđuje u svojim malim bitkama. Možda Vi u penjanju ne vidite ništa važno i značajno, ali detetu je to (za sad) ozbiljna prepreka. Nakon njenog savladavanja osetiće uspeh.
Na igralištu se dete uči strpljenju. Recimo, na igralištu postoje samo dve ljuljaške, a desetoro dece. Vaše dete će morati da sačeka svoj red kako bi se ljuljalo. Ili da sačeka red kako bi se popelo na tobogan. Na taj način ono uči da se ne vrti ceo svet oko njega, već da mora sačekati i pustiti druge da završe.
Isto tako, dete uči da se bori. U trenutku kada opazi da je ljuljaška slobodna, ono će potrčati kako bi je zauzelo. Ukoliko se mnogo premišlja, drugo dete će već sesti i ljuljati se.
Dete se socijalizuje. Na igralištu dete viđa mnoge reakcije koje ne viđa kod kuće. Na primer, videće kako mu neka devojčica daje svoju kanticu i lopaticu. Jedno dete će mu poslati poljubac. Drugo dete će ga gurnuti. Treće će plakati, a četvrto će se smejati. Ne zaboravite da Vaše dete ima ogromnu moć percepcije. Ono „snima“ sve te reakcije, neke od njih će oponašati. Ponekad ćete zbog toga biti veoma zadovoljni, a ponekad ćete se i naljutiti. Vaše dete neće opaziti samo ono što je društveno poželjno i prihvatljivo. Opaziće i neprihvatljive stvari: kada neko dete gurne drugo, kada se kezi, ne želi da podeli svoju igračku sa drugim, itd. Na Vama je da budete uporni u objašnjavanju šta je lepo ponašanje, a šta nije.
Česta je situacija u kojoj će drugo dete udariti Vaše, pogotovo kada su mali. Bez obzira koliko Vam teško palo, probajte da se ne umešate, sve dok za tim ne bude preke potrebe. Vaše dete mora naučiti da se bori za sebe. Mora naučiti kako da se zaštiti. Nećete uvek biti uz njega, kako biste se borili sa svakom nepravdom koja ga zadesi. Pustite ga da se samo snađe.
Na igralištu se može „naučiti“ i empatija. Recimo, kada neko dete padne i počne da plače, možete reći: „Jao, vidi. Dečak se udario. Sigurno ga boli. Vidiš kako ga je mama poljubila i zagrlila.“ Vaše dete će veoma brzo naučiti da pridaje važnost takvim situacijama. Poželeće i samo da pomogne, zagrli ili poljubi drugo dete kako bi se ono osećalo bolje.
Pokušajte da budete pozitivni. Kakvo će Vaše dete biti, zavisi od mnogih faktora. Ali, Vi kao roditelj ili staratelj igrate jednu od najznačajnijih uloga u njegovom životu. Pričajte sa drugim mamama i tatama. Navedite ga da priđe drugoj deci. Učite ga da se svima javi, pita za ime, pita koliko drugo dete ima godina, itd. To su sitnice, ali one Vaše dete uče lepom ponašanju i druželjubivosti.
Ovo su samo neke od stvari koje Vaše dete može naučiti na igralištu. Dete treba određeno vreme provesti u kolektivu. Ukoliko je Vaše dete još uvek malo ili iz bilo kojih drugih razloga ne pohađa vrtić, pokušajte da barem neko vreme provede u društvu dece. Ona ga mogu mnogo čemu naučiti.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
