S’obzirom da danas živimo brzo i nemamo vremena ni za sebe, a kamoli za druge, mnoge stvari su se promenile. Nemamo vremena za sopstvenu porodicu. Nemamo vremena za druženja i opuštanja. Otuđili smo se jedni od drugih. Zbog toga je sve više dece koja se rađaju van braka. Ovaj trend se povećava kako u svetu, tako i kod nas.
Razlozi za samostalno roditeljstvo mogu biti različiti. Često dolazi do razvoda braka ili prekida postojeće veze u kojoj je došlo do začeća. Uprkos tome, žena odlučuje zadržati dete i samostalno ga podiže. Zbog posvećenosti karijeri, često je i otkucavanje biološkog sata ili nedostatak kvalitetnog partnera. Isto tako, žene mogu odbiti sve uloge koje donosi život u braku, ali postoji želja za ulogom majke…I one je ostvaruju.
Žene koje se dobrovoljno odlučuju na samostalno roditeljstvo, uglavnom su starije od 30 godina. One su obrazovane, imaju dobar posao i solidnu platu. Život im je organizovan. Imaju punu podršku, kako porodice, tako i prijatelja. Svesne su da će im biti teško i naporno, ali je želja za potomstvom mnogo jača.
Znamo da će nam se život u potpunosti promeniti kada postanemo roditelji. Međutim, nismo svesni koliko jaka ta promena može biti i kako ćemo se snaći u novoj situaciji. Zbog toga nam je potrebna ogromna podrška sa strane. To može biti pomoć roditelja, odnosno deke i bake, ostatka rodbine, prijatelja, dadilje, psihologa ili psihoterapeuta…
Jako je malo istraživanja na ovu temu i zaključci uglavnom proizilaze iz individualnog psihoterapeutskog rada. Psiholozi navode da je emotivna veza između dece i majki u ovoj konstelaciji izuzetno jaka. To je poseban odnos. Majka je hrabra, uvek dostupna i pokušava da bude sve detetu. Želi da bude majka, otac, prijatelj… Ta pojačana emotivna vezanost može dovesti i do mnogih rasprava i svađa, naročito u periodu puberteta.
Majka ima još jednu otežavajuću okolnost, a to su predrasude okoline. Česte su izjave: „To dete nema oca. Jadno to dete. To je dete iz epruvete…“ Iako se majka može navići na ovakve izjave, pa i ne obraća pažnju na njih, etiketiranje ovakvog tipa detetu mogu veoma teško pasti. Zbog toga je neophodna pomoć i podrška kako detetu, tako i majci.
Osim programa i pomoći koje nudi država i koje su različite od zemlje do zemlje, neophodna je pomoć stručnog lica.
Roditeljstvo je dovoljno teško i bez vanrednih, otežavajuih okolnosti. Ali, u našoj sredini je još uvek strašno pitati za savet bilo koga osim komšinice kod koje idemo na kafu. Budite hrabri. Ako postoji bilo koji način da Vama ili Vašem detetu bude bolje, nemojte se sramotiti ničega. Prihvatite podršku. Svima nama je potrebna u nekom trenutku.
Postoje i grupni vidovi pomoći, kroz udruženja i okupljanja, gde svaki roditelj svojim iskustvom i svojom pričom može pomoći. Ukoliko mislite da Vam ovakav vid podrške nije potreban, nikad nije kasno da se sazna i nauči nešto novo. Pokušajte na taj način da postavite stvari.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
