Moram priznati da je, u današnje vreme, pravo umeće biti dobar roditelj. Svakodnevno nailazimo na ogromne prepreke u porodici, odnosima, organizaciji, poslu, slobodnom vremenu… U jednom danu nabijamo obaveze koje bismo, inače, odradili tokom 48 sati. Ko tu najviše strada?
Ukoliko još uvek nemate dece strada Vaše psihičko i fizičko zdravlje. Žurite, nemate vremena za odmor, nezdravo se hranite, malo spavate, slabo se družite…Ukoliko imate decu, Vaše mentalno zdravlje je još više ugroženo. Svakodnevno Vas ubija osećaj krivice. Voleli biste da se posvetite i svojoj deci, ali nemate kad. Čak i kada imate malo slobodnog vremena, prepuštate se modernoj tehnologiji i društvenim mrežama. To Vam je vreme za opuštanje. Zbog toga nam deca odrastaju u vrtićima ili sa dekama, bakama i dadiljama.
Ukoliko uvedemo umerenost kao veoma važnu osobinu koja diktira našem životu, nemamo nikakav problem. Lepo je kada se dete druži sa svojim vršnjacima u vrtiću ili uživa sa dekom i bakom. Ono što ne valja u ovoj konstelaciji, jeste sledeće: čak i kada je kod kuće sa roditeljima, oni mu ne posvećuju dovoljno pažnje. Bave se svim onim stvarima koje nisu stigli tokom radnog vremena.
Čak i kada imate slobodan dan u nedelji, stvari otprilike izgledaju ovako: ustajete nervozni, žurite sa pripremom doručka, jer ste isplanirali šetnju sa decom i suprugom. Međutim, požurujete decu sa doručkom, moraju brzo da se obuku, umiju i operu zube, jer se u šetnji možete zadržati samo sat vremena. Svaki izlazak iz kuće praćen je nervozom, posebno u zimskim danima dok obučete i obujete decu. Tih sat vremena koje provodite u šetnji ne možete da se opustite, jer razmišljate šta sve morate kupiti, kako biste spremili idealan porodični ručak. Dok Vi spremate ručak, deca su se već posvađala tri puta. Do 13 časova ste već svi u kući nervozni. Nakon ručka pokušavate da stignete sve ono što niste tokom nedelje… Gde je tu opuštanje i kvalitetno vreme provedeno sa decom?
S’obzirom da imate toliko obaveza, a malo vremena, doslednost Vam sigurno nije jača strana. Danas ćete nešto zabraniti svom detetu, dok ćete mu tu istu stvar sutra dopustiti zato što žurite. Nemate vremena da se borite sa tim u ovom trenutku. Takav vaspitni stil zbunjuje Vaše dete i negativno utiče na njegov razvoj i odrastanje.
Morate shvatiti da Vi niste ni savršena mama, ni savršena supruga, ni savršena zaposlena žena. Iako tome svakodnevno težite, ne možete postići sve. Nešto se mora staviti u drugi plan, a nešto mora imati prioritet. Trudite se da Vaša deca imaju prioritet. Koliko god dana u nedelji uspete.
Potrebni ste Vašoj deci. Njima je potrebna spontanost, opuštenost i rutina. Potrebna im je igra, razgovor i pažnja koju zaslužuju. U suprotnom, nemojte se pitati zašto su Vam deca nervozna i razdražljiva.
Niko ne očekuje od Vas da ne vodite računa o poslu ili o kući. Ali, obratite pažnju na svakodnevne sitnice koje su Vašem detetu potrebne. Koliko vremena je potrebno za jedan zagrljaj? Koliko za jedan poljubac? Osmeh? Nežan pogled?
Iako je teško, ponekad gotovo nemoguće, svakog dana odvojte vremena da se malo poigrate sa svojim detetom. Pitajte ga kako je provelo dan, kako je bilo u školi ili u vrtiću, sa kim se družio, šta mu se interesantno dogodilo…Na kraju dana, shvatate da ništa nije toliko važno kao Vaše dete i ponovo Vas muči osećaj krivice. Prekinite taj začarani krug…
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
