U zavisnosti od samog uzrasta, Vaše dete se može plašiti raznih stvari. Jedan od najčešćih strahova predškolskog i ranog školskog uzrasta jeste strah od mraka. Sigurno ste primetili kako Vaše dete ne želi da ode u svoju sobu, ukoliko je tamo ugašeno svetlo, bez obzira što se u toj sobi nalaze sve njegove igračke. Tada dolazi kod Vas i želi da se igrate zajedno, odnosno želi da mu upalite svetlo i da budete uz njega.
Mala deca se inače plaše stvari koje ne razumeju. U kombinaciji sa njihovom burnom maštom i nesposobnošću da razlikuju realnost od fantazije, strahovi se i te kako mogu pojačati, ukoliko ne preduzmete nešto po tom pitanju.
Jedna od najčešćih posledica straha od mraka, jeste poremećena rutina pred spavanje. Vaše dete stalno traži neku igračku ili čašu vode, kako biste se Vi vratili u njegovu sobu i bili sa njim. Objasnite mu da ste u drugoj prostoriji i da mu se ništa neće dogoditi. Ostavite prigušeno noćno svetlo, kako ne bi bio mrak u potpunosti. Možete nabaviti i jednu od zanimljivih dečijih lampica, koje pokazuju zvezdice i mesec na plafonu sobe.
Proverite da li bilo kakva igračka ili predmet pravi neobičnu senku kada se ugasi svetlo. To često može uplašiti decu, iako znaju šta se nalazi na tom mestu.
Razgovarajte sa detetom. Pitajte ga čega se tačno plaši. Zamolite ga da Vam ispriča što više na tu temu. Moguće da ćete saznati da se dete plaši nečeg sasvim trećeg: buke iz susednog stana, rasprave među roditeljima, nekog deteta u vrtiću ili školi. Ponekad su dečiji strahovi poprilično maskirani.
Nemojte ga ismevati. Iako su Vam dečiji strahovi nerealni, nemojte ismevati dete zbog toga. Detetu je ovaj problem i te kako realan i može mu stvoriti ogromne probleme. Saslušajte ga. Pokažite mu da ste tu i da ćete ga uvek čuvati. Ukoliko Vaše dete ima starijeg brata ili sestru, potrudite se da ga ni oni ne ismevaju zbog prisutnog straha.
Pokažite svom detetu da je bezbedno. Možete mu pričati kako su vrata zaključana i kako niko ne može ući. Objasnite mu da ste tu, da ga čuvate i da mu se ništa ne može dogoditi.
Obratite pažnju šta se nalazi na TV programu, čak i onda kada ga niko ne gleda. Vaše dete se može uplašiti neke scene iz filma ili crtaća koji nije namenjen njegovom uzrastu, neke glasne reklame ili emisije. Kontrolišite sadržaj koji dete prati. Isto tako, nemojte dopustiti da dete provodi suviše vremena ispred TV ekrana.
Pokušajte da opustite dete pred spavanje. Neka to bude umirujuća kupka, druženje i smejanje sa roditeljima, čitanje neke priče ili bajke u kojoj nema nikakvog agresivnog sadržaja, čudovišta, veštica ili vukova.
Imajte strpljenja. Budite mirni i staloženi. Ponekad je u pitanju samo prolazna faza. Ni u kom slučaju ne smete kažnjavati dete ako uporno pokazuje strah ili dugo traje. Podelite ovaj problem sa svojim suprugom, dadiljom, bakom i dekom. Oni, takođe, moraju znati kako da se ponašaju u situaciji koja je stresna po Vaše dete.
Ukoliko ne znate na koji način da se izborite sa ovim problemom, potražite pomoć stručnjaka. Uz njegovu pomoć možete saznati pravi uzrok straha. Naučićete najbolje metode kojima ćete ga zajedno pobediti i prevazići.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
