kako-da-naucite-iz-roditeljskih gresaka

Kako da naučite nešto iz sopstvenih roditeljskih grešaka?

Kada postanete roditelj suočavate se sa nizom osećanja koja ranije niste iskusili, barem ne u ovolikoj meri. Saznali ste šta znači bezuslovna ljubav? Ne možete da opišete do koje mere volite svoje dete? Ali, sa druge strane, ono može da Vas izbaci iz takta kao niko do sad?

Savršen roditelj ne postoji. Svi mi, tu i tamo, napravimo poneku grešku. Nije važno koliko grešaka napravimo na dnevnom, nedeljnom ili mesečnom planu. Bitno je da smo svesni većine svojih grešaka, kako bismo ih u budućnosti sveli na minimum.

Nije važno šta ste po profesiji i koliko radite. Važno je da, bez obzira na svoje radno vreme i obaveze, nađete vremena za svoje dete. Pri tom ne mislim na vreme koje provodite zajedno kod kuće, tako što svako od Vas radi neke svoje aktivnosti. Morate komunicirati. Slušati. Ali, stvarno slušati i pratiti sve ono što se događa sa Vašim detetom.

Imam dvogodišnju devojčicu. Sećate se te faze kada tvrdoglavost i svojeglavost dostižu vrhunac? Često joj postavim pitanje na koje želim da dobijem odgovor. Međutim, simpatično rečeno „budem iskulirana“ kao da je nisam ništa pitala. I onda viknem. Tek tada me čuje. Nadam se da ste i Vi jedan od roditelja koji sa svojim detetom ne želi da komunicira tako što će vikati i podizati tenziju.

Pokušala sam da pronađem drugi način. Čučnem dole, obratim joj se ponovo i kažem mirno i staloženo: „Ljubavi, molim te, dođi do mene da te nešto pitam“. Verovali ili ne, na taj način postignem mnogo više nego kada viknem. Ponekad moram ponovo da joj kažem. Ne dođe uvek kada ja to želim, jer je okružena igračkama i nekim svojim poslom. Ali, ukoliko komunicirate bez vike (ispravljam se: uglavnom bez vike) dobićete mnogo više. Vaš odnos će biti bolji i bliži.

Vaše dete Vas ne čuje kada vičete. Ono čuje da nešto pričate, ali ne čuje šta pričate. U zavisnosti od uzrasta, nailazićete na različite odgovore. Od onih: „Da, mama“, do onih pubertetskih: „Nećeš mi ti govoriti šta da radim!“ Kada vičete, pokazujete svoju bespomoćnost. Ponekad stvarno postoje situacije u kojima morate da podviknete. Ali, potrudite se da to ne bude Vaša svakodnevna komunikacija sa detetom.

Slušajte svoje dete. Ali, stvarno ga slušajte. Ono Vam neće uvek otvoreno reći šta ga muči. Ali, ukoliko ga zaista slušate i pratite, bićete u stanju da otkrijete ono skriveno. Možda nećete uvek znati šta je u pitanju, ali ćete znati da se nešto dešava, a to je svakom roditelju sasvim dovoljan znak za pomoć. Pre neki dan smo bili kod deke i bake na selo. Nestala je struja zbog nekog velikog kvara. Moje dete nije počelo da plače, ali je počelo ubrzano da priča. To mi je bio dovoljan znak da shvatim kako se uplašilo, jer joj je to bio prvi nestanak struje.

Vi najbolje poznajete svoje dete. Svako dete na svoj način pokazuje strah, tugu, zabrinutost, ljutnju… Obratite pažnju na te „male stvari“. One će Vam mnogo toga velikog reći.

Vi ste roditelj. Odrasla ste osoba. Ali, to ne znači da ne grešite. Ukoliko Vaše dete počne problematično da se ponaša, pokušajte da ne tražite krivca samo u njemu. Ispitajte malo sebe, svoj dan, svoje slobodno vreme, odnose koji vladaju u porodici… Možda ste Vi naučili kako da se nosite sa nekim problemom, ali Vaše dete nije. Pomozite mu.

Pričajte o svojim osećanjima. Naučite kako da pokažete čak i ono na šta niste ponosni. Kada pogrešite, izvinite se. Kada nešto ne znate, otvoreno recite da ne znate. Nemojte glumiti. To je jedini način da pokažete svom detetu da Vam se može obratiti za svaki problem. Ukoliko Vas dete doživljava kao savršenu osobu, neće želeti da Vas izneveri. A onda, kada u nečemu bude zabrljalo, neće imati hrabrosti da Vam kaže, jer će pomisliti da Vas je izneverilo. Nemojte to sebi dozvoliti.

Budite ono što jeste. Pokušajte da budete bolji roditelj svakog dana. Učite iz svojih grešaka. Roditeljstvo uvek treba biti broj jedan. Nikad nije kasno za promenu, bez obzira koliko Vam dete ima godina. Nemojte da tražite izgovore, već počnite da delate.

O. B.

diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut

Podeli ovaj tekst.

Ostavite odgovor