Svako od nas ima problema. Nismo uvek na visini svog zadatka. Ponekad nam ide loše. I to se svima dešava. Niste nikakav izuzetak. Tako je i sa brakom. Svaki ima svojih uspona i padova. Svaki ima svojih perioda kada “ne cvetaju ruže.”
U ovim “kriznim” vremenima, partneri se različito ponašaju. Neki se raspravljaju i viču. Ne slušaju jedan drugog. Žele da budu u pravu po svaku cenu. Ne žele da priznaju svoju grešku i kažu: “Izvini.”
Neki bračni partneri idu do kraja. U stanju su da ne pričaju i po deset dana. Ne žele da popuste. Ne žele da pokažu svoju ranjivost. Ne žele da pokažu svoja osećanja. U glavi im je samo sledeće: “E neću da popustim, pa maker pukla! Ovaj put neću da se potrudim! Neću da razgovaram, sve dok ne počne da se ponaša kako treba!”
Ako ih posmatrate sa strane, videćete dva stranca koja žive u istoj kući. Svako je okrenut svojim potrebama. Ne žele da budu u istoj prostoriji, izbegavaju se, zaobilaze. I u tome su poprilično uporni. Odjednom, muškarac zna da spremi sebi večeru. Žena zna da zameni sijalicu. Ne bi popustili ni u slučaju ozbiljne opasnosti.
U svojoj praksi, često nailazim na parove koji se u konfliktnim situacijama ponašaju pogrešno. I veoma se trude da tako i ostane. Bilo kakva promena, čak i na bolje, im zaista teško pada. Razmišljam: “Kad bi samo pola ove volje i snage uneli u svoj brak, funkcionisali bi mnogo bolje…”
Svako od njih ima svojih razloga zbog čega se ponaša neadekvatno. Svesni su toga. Ali, ponos je jači. Dvostruki aršini marširaju svakodnevnicom. Kada mi povređujemo partnera, uvek imamo opravdanje zbog čega to radimo: “Zaslužio je! Nije smeo ono da mi kaže! Nije smeo onako da se ponaša!” Međutim, kada on nas povredi na isti način, situacija je drugačija: “Kako je samo mogao! Ovo mu nikad neću oprostiti! Od sada se više neću truditi!” Zanimljivo je kako ljudi lako zaboravljaju. Sete se uvek tuđih mana i propusta. Svoje brzo zaborave.
Sasvim je u redu da uzmete pauzu nakon rasprave. Potrebno je malo vremena da se slegne prašina. Nekom je potrebno pet minuta, drugima je potrebno sat, dva. Međutim, sve ostalo je čisto teranje inata. Rešenja nema. Grčevito ćete se držati svojih deset dana, iako znate da je to jedna ogromna, detinjasta glupost. Takvim ponašanjem nećete ništa postići. Probleme nećete rešiti. Samo ih gomilate, jer o njima, ipak, na kraju, ne razgovarate. Predmet razgovora je: “Kako si mogao/mogla da ćutiš deset dana?” O svemu ostalom ni jedna jedina reč.
Budite pametniji i odgovorniji. Popustite prvi. Priznajte grešku ako mislite da ste pogrešili. Neće Vam pasti kruna sa glave. Sednite i razgovarajte o problemu kao dve odrasle osobe. Tragajte za rešenjima koja će odgovarati i Vama i Vašem partneru. Ostvarite kompromis.
Ukoliko želite bolji odnos i bolji brak, morate biti spremni na promenu. I verujte, niste savršeni. I Vi imate svojih mana. Odustanite od sledećeg: “Ako ti promeniš ovo, ja ću promeniti ono…” Niste na vašaru! Ne cenkate se! Ne uslovljavajte svog partnera. Probijte led! Pokušajte prvi! Videćete da to stvarno nije toliko teško! I za divno čudo, osetićete se bolje, iako promena još nije ni počela. Brak nikad ne može zavisiti samo od jedne osobe. Ukoliko je tako, onda nešto ozbiljno ne valja. Probajte jednom. Probajte drugi put. Iznenadićete svog partnera. Videćete da će se i on/ona drugačije postaviti. Treba samo pokušati!
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
