Situacija nije fantastična. Kako u poslovnom, tako i u privatnom životu viđam sve veći broj problema u roditeljstvu, braku, odnosu sa decom… Nije lako uskladiti sve zahteve modernog društva u kojem živimo i potrebe funkcionalne porodice. Zbog toga trpi porodica, odnosno svi njeni članovi.
Lakše nam je da upišemo dete na previše aktivnosti, nego da provedemo vreme sa njim. Umorni smo posle posla i ne možemo stići sve ono što smo planirali. Zbog toga, mislimo da činimo pravu stvar. Krivica nas na nekom nivou svesti ipak izjeda. Tada krećemo u kupovinu poklona i svakojakih materijalnih nagrađivanja. Vrtimo se u krug, a vremenom – odnos sa detetom je sve lošiji.
Roditelji često dođu sa sledećom rečenicom: „Moje dete ima problem…“ Porodični psihoterapeut ne sagledava samo jednu osobu i jedan uzrok problema. Sagledava ceo sistem, odnosno funkcionisanje porodice u celosti. Svaki njen član je važan. Svako ima nekog svog uticaja na ovaj ili onaj način.
Na primer, dete je ozbiljno popustilo u školi. Mislimo da se sa detetom nešto dešava i usmeravamo ga na psihoterapiju. Međutim, shvatamo da bračni sistem ne funkcioniše godinama. Mama i tata se stalno svađaju. Mama ima puno obaveza, troje je dece u porodici, tata puno radi i jedva je kod kuće. Kada je kod kuće, tada nastaje raspad sistema.
Pošto je veći deo dana bio na poslu, a nema dobar odnos sa svojom suprugom i ne pričaju mnogo – on ulazi sa nekim svojim pravilima. Ona se razlikuju od svega onoga što je majka pričala. Deca su zbunjena. Bračni partneri počinju svađu vezanu za decu i vaspitanje, jer ne smeju da otkopaju sve ono drugo što ih muči.
Dete više ne želi da sluša rasprave i svađe, pa pokušava da spasi brak, odnosno preusmeri problem na sebe, tako što privlači pažnju lošim ponašanjem i slabim ocenama. Naravno, ovo sve nije tako jednostavno, niti se otkriva na prvoj seansi.
Porodični psihoterapeut dobija jednu po jednu informaciju. Na kraju sklapa kockice i pomaže porodici da reši pravi uzrok problema, a samim tim i problem deteta. Čim porodica počne da se kreće u pravom smeru, svi simptomi koje dete pokazuje počinju da se smanjuju. Tada znamo da porodica radi pravu stvar.
Ovaj primer sam pojednostavila, ali u životu nikad nije sve tako jednostavno. Mnogi članovi porodice ne žele da učestvuju ili ne priznaju svoj deo odgovornosti u čitavoj priči. Tada se problem rešava mnogo sporije.
Ne dozvolite da se za stručnu pomoć obratite u poslednjem trenutku. Kao i u svemu, što se problem ranije počne rešavati, brže će se i rešiti. Mnogi provedu godine i godine u lošem braku ili odnosu i odluče se za psihoterapeuta već kad je neko od članova porodice ozbiljno zaglibio u nevolji.
Obratite pažnju jedni na druge. Zapitajte se kako je Vašem partneru ili detetu. Znam da imamo milion obaveza, ali porodica bi ipak trebala da bude prioritet. Nemojte se toga setiti tek kada bude kasno. Potražite pomoć na vreme.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
