U sred svih obaveza kod kuće, odlučila sam da je vreme za pauzu. Ne želim da propustim retke trenutke kada sam „jedan na jedan“ sa ćerkom. Dok je starija bila na rođendanu, mlađa i ja smo se igrale. Lutke, kolica, bebe, flašice, bojice, bojanke…Sve je bilo tu.
U jednom momentu je prišla i zagrlila me je. Rekla je: „U pravu si. Imati mamu je najbolje!“ Istopila sam se, naravno. Ali, nisam se setila situacije u kojoj sam joj to rekla. No, nije ni važno. Dugo sam razmišljala o njenoj rečenici. Shvatila sam koliko je srećna, jer retko kad mogu da im se posvetim do te mere.
Bila sam opuštena, nisam razmišljala o poslu, prljavom vešu ili sudovima. Nisam bila na telefonu, nisam odgovarala na mailove. Rastužila sam se, jer sam shvatila koliko nas svakodnevni problemi zaista opterećuju. Vi niste na poslu „samo“ onih osam sati. Glava i misli su Vam mnogo duže zaposlene. Verovatno i dok spavate.
Jedna, druga, dvadeseta obaveza… Mislimo da možemo sve. Nemamo trenutak odmora. Anksioznost i stres rastu do nesagledivih razmera. Trpimo mi, naše fizičko i mentalno zdravlje i naši najbliži. Sve je postalo važnije od porodice. Vrednosti su se promenile.
Umesto spontanosti, kreativnosti i samostalnosti naše dece pobedile su obaveze kojima mislimo da im pomažemo: još koji jezik, intrument ili školica sporta… Nemojte me pogrešno razumeti. Nemam ništa protiv toga. Ali, vozamo decu od tačke A do tačke B, nemamo vremena za spontanu razonodu sa porodicom, a deca su nam navikla da mama i tata stalno rade.
Kako je bilo dobro kada smo se prljali u blatu i nismo ulazili u kuću iz dvorišta. Leto, zima, kiša, sneg… Nas ništa nije sprečilo da uživamo u pravom detinjstvu. Uživaju i oni. Generacije se menjaju. Ali, koliko je zaista dobro to što smo sebi olakšali život svim aparatima i novitetima?
Kuvanja jedva i da ima. Pravljenja kolača samo u retkim prilikama. Zapušeni lavabo ili pokvarenu veš mašinu popravlja majstor. Nekada su to radili mama, tata, baka, deka ili ujak koji sve najbolje zna. Ali, deca su bila tu. Slušali smo neverovatne priče dok smo pomagali mami ili baki sa kolačima. Bili smo najveći heroji sveta kada smo doneli tati šrafciger ili zajedno sa njim otvorili veš mašinu u kojoj je bio jedan sasvim novi svet za nas, tako male…
Vrednosti su se promenile. Ne možemo živeti van svog vremena. Sve ima i svoje dobre i loše strane. Naša deca na neki svoj način uživaju u njihovom detinjstvu. Ali, pokušajte da im poklonite više Vašeg slobodnog vremena, osmeha, zagrljaja… U svoj onoj žurbi, ne zaboravite da im kažete koliko ih volite. Napišite im kratko pisamce i ostavite u rancu. Glupirajte se sa njima povremeno.
Život je jedan, a oni tako brzo rastu. Vaše ruke zameniće izlasci sa drugaricama i momcima. Kada malo porastu, imaćete mnogo više vremena za sebe. Zato, uživajte u momentima kada ste najbolja mama na svetu i pustite te sudove i veš. Stići ćete, neće Vam pobeći.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
