Niko od nas nije savršen roditelj i time se ne trebamo opterećivati. Ono što trebamo da uradimo jeste da rastemo i da se razvijamo zajedno sa našom decom. Tada ćemo ih naučiti da su reči poput IZVINI, POGREŠIO SAM, sasvim normalne i za odraslo doba.
Ukoliko se postavljamo previše zaštitnički prema deci, oduzećemo im jedno veliko iskustvo. Od druge godine, pa sve do predškolskog uzrasta, oni uče o uzročno-posledičnom odnosu. Ako im nije dopušteno da budu radoznali, eksperimentišu, posmatraju, oponašaju i greše, kako mislite da će to naučiti?
Ukoliko ih previše pazimo i radimo sve umesto njih, oni će naučiti da je svet jedno veliko i opasno mesto. Plašiće se novih stvari i prilika, neće smeti da preuzmu inicijativu u bilo čemu. Dajte im što veću slobodu istraživanja i pustite ih da greše.
Smatramo da smo dobri roditelji samo ako su naša deca srećna i zadovoljna. Popuštamo svakom plaču, ispadu besa, kupujemo i ono što treba i ono što ne treba. Život nije sreća i zadovoljstvo u svakom trenutku. Ima i sreće i tuge, pada i ustajanja, pobede i poraza.
Ukoliko odrastaju tako da su uvek zadovoljni, to će očekivati i u odraslom dobu. A kada shvate da svet ne funkcioniše na taj način, biće kasno. U skladu sa uzrastom, učite ih strpljenju, obavezama, odgovornosti, empatiji… Ne dozvolite da zavise od drugih, jer su navikli da tako funkcionišu sa Vama.
Dete mora pospremiti za sobom, čak i kad ima dve godine. Naučite ga kroz igru. Pevajte. Pokažite mu da posle svake igre, igračke imaju svoje mesto na kojem odmaraju i spavaju. Pričajte mu kako je važno da se stvari ne ostavljaju na sred sobe, jer se neko može saplesti i ozbiljno povrediti. Ako dete počne da plače, nemojte odustati. U suprotnom, pomisliće da se sve može „kupiti“ suzama.
Ne ignorišite dečija pitanja. Da, znam, ona mogu biti dosadna. Kad god date odgovor, sledi: „A zašto?“ Ukoliko ih ignorišete, oni će vremenom prestaju da pitaju. Ali, šta ćete onda posle desete godine kada krenu ozbiljne muke i problemi? Mislite li da će se deca, u tom slučaju, obraćati Vama za pomoć?
Ne preterujte sa kritikama. Dete će razviti nisko samopouzdanje, jer imate prevelika očekivanja. Umesto toga, negujte strpljenje i razumevanje. Pričajte. Gledajte pozitivno. Pohvalite ga za ono što radi dobro, koliko god to mali korak bio.
Budite iskeni, koliko god to nekad bilo neprijatno. Deca će imati pitanja i o seksu,smrti, razvodu, genitalijama. Vodite računa da ih ne lažete i izgovarate bele laži. Objasnite im onoliko koliko je potrebno da zadovolje svoju radoznalost, a ipak ne previše za njihov uzrast. To nije ni malo lako, ali ne odustajte.
Pustite ih da osete posledice svojih grešaka. To neće biti lako, ni Vama, ni njima, ali je važno za njihovo odrastanje i shvatanje sveta oko njih. Ljubav nije dovoljna. Doslednost i granice su pratioci svakog uspešnog vaspitanja.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
