Svi mi želimo da imamo otvoren odnos sa svojom decom. Voleli bismo da pričamo i o lošim ili nelagodnim temama i da budemo njihovo sigurno sklonište. Nadamo se da će nam reći istinu kada ih pitamo o čemu se radi. Kako ćemo to postići?
Da li ste iskreni? Ima situacija u kojim Vas deca uhvate nespremne. Primera kada im morate saopštiti neku nelagodnu ili tužnu vest. Kako se tada postavljate? Da li ih slažete ili ipak odlučite da budete iskreni? Sigurno mnogo razmišljate o ovome, ali iskrenost je najbolji put za građenje otvorenog odnosa.
Kada dete laže? Pre svega,vodite računa o uzrastu deteta. Ukoliko je ono malo (na primer do pete godine), imajte razumevanja. Mašta je u tom periodu njihov najbolji prijatelj. Dok Vam pričaju kako je bilo u vrtiću, mogu Vam saopštiti da je njihova omiljena lutka donela prave kolače i da su svi drugari uživali u njima.
Ovo ne predstavlja laž, već maštu. Njihov mozak još uvek ne prihvata oštru granicu između stvarnosti i i mašte. Ne ulazite u raspravu, već prihvatite ono što su rekli i uključite se u igru. Kada budu porasli i sami će shvatiti ogromnu razliku.
Nakon pete godine (otprilike do osme), laž može predstavljati njihovu želju. Dakle, sada već znaju razliku između stvarnosti i mašte, ali govore ono što bi želeli da ostvare, imaju, rade, igraju se… Na primer: Vaša dva dečaka su se posvađala i potukla se. U toj svađi su razbili vazu. Reći će: „Nisam ja razbio vazu. Ne znam kako se to desilo“. Ovakav odgovor preformulišite u : „Voleo bih da nisam razbio vazu.“ Imajte razumevanja za njihovo shvatanje stvarnosti. Naročito kada nisu imali lošu nameru.
Deca lažu i kada shvate da ćete ih kazniti i kada se plaše Vaše reakcije. Razmislite, da li se svaka njihova mala greška završi Vašom vikom ili preteranim kažnjavanjem? Ako je to slučaj, morate napraviti pauzu. Pustite decu da greše. Kroz greške i iskustvo uče. Ako im zabranite greške, bojaće se svakog rizika i promene.
Nije poenta da se izazove osećaj posramljenosti. Nije poenta da se dete postidi. Na taj način ono neće biti sposobno da razmisli kako će sledeći put biti bolje i pametnije. Ono će smišljati kako da Vi budete zadovoljni. Ako ne postoji drugi način, ono će Vas slagati.
Vaše dete može imati fazu u kojoj neće govoriti istinu. Vaš zadatak je da to shvatite kao opomenu i odreagujete na pravilan način. Razgovarajte sa njima. Recite im da mogu sve da Vam kažu, koliko god to loše bilo.
Ali, ako Vaše reakcije i ponašanje nisu u skladu sa onim što govorite, uspeha neće biti. Vaše dete mora da oseća da ćete biti uz njega šta god da uradi ili ne uradi. A to mu možete pokazati samo svojim razumevanjem, podrškom, razgovorom. I ne krivite ih za svaku sitnicu. Oni su mali ljudi koji uče. Budite svesni te činjenice.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
