Svaki roditelj zna koliko jedan dan sa malom decom može biti naporan i stresan. Čim dete prohoda, roditeljima nema ni dva minuta sedenja. Pažnja im je usmerena na sve moguće i nemoguće opasnosti. A dete, kao u inat, pronađe sve ono što ne bi trebalo.
Sasvim je normalno da dete bude radoznalo. Ispituje svet na sve moguće načine, nesvesno bilo kakvih opasnosti. To je i dobro. Zamislite dete koje treba da prohoda, a boji se pada ili treba da izbaci kašastu hranu, a boji se da se ne zagrcne.
Zbog toga smo mi roditelji tu. Plašimo se za sve. I za one stvari za koje bismo trebali, ali i za one za koje ne bismo trebali. Ne možemo dete držati u staklenom zvonu. Ono mora da uči o svetu oko sebe. I da, ponekad ono može pasti sa stolice, ali ako se ne popne sto puta – neće naučiti da se penje.
Vodite računa da ne preterate sa zaštitom. Ukoliko mu sve budete branili, od njega ćete napraviti odraslu osobu koja se od svega plaši. Prenećete mu sve svoje strahove, iako ste imali najbolju nameru. Zato, ugrizite se za jezik i samo budite blizu deteta kako se ne bi povredilo.
Međutim, nemojte razmišljati da li da otklonite neka iskušenja. Na primer, nema potrebe da sitne igračke ili predmete koje dete može progutati stoje negde gde ono može da ih dohvati. Ako imate starije dete, vodite računa da se sitnim igračkama ili plastelinom igra na nekom bezbednom mestu ili dok beba spava (iako to možda nije fer).
Sklonite sav nakit, novac, vredne stvari koje ne želite da budu slomljene. Obavezno pomerite sve male stočiće koji imaju stakla ili oštrih ivica.Obezbedite prostor što je više moguće. Neki roditelji ne kupuju ništa skupoceno od nameštaja u periodu kada imaju malu decu. Sve to može biti išarano flomasterima ili bilo kojim drugim priborom.
Isto tako, možete im skloniti i telefone. Oni će, u skladu sa svojom prirodom, poželeti da se poigraju sa njima. Oni svetle, sviraju, lepih su boja. Što kasnije postanu svesni ove igračke za odrasle – bolje po njih. Ostavljajte ih negde gde ih ne mogu dohvatiti. Ili, ako imate sreću, pa Vas dete sluša – prosto ih zabranite. Objasnite im da uopšte nisu bezbedni za njih.
Sakrijte sve hemikalije. Iako ste ih do sada držali u kupatilu,možda čak i samo na pločicama, morate ih podići na police koje nisu u dometu dece. Ne biste se dobro proveli, ukoliko oni požele da probaju njihov plavi, žuti ili rozi sadržaj.
Sklonite lekove. Oni su mali i sitni i vrlo lako može da se desi da i ne primetite da je dete slučajno progutalo neku pilulu. U skladu sa njihovim uzrastom, objasnite im koliko to može biti opasno. Njima neće biti jasno da su lekovi istovremeno i dobri (jer nam pomažu da ozdravimo) i loši (ukoliko se popije nešto što uopšte nije bilo namenjeno nama). Pričajte im o svemu i konstantno ih edukujte.
Neki roditelji će pomisliti da je ovo preterivanje. Ali, deci je potrebna samo sekunda kada nešto žele. Zamislite njihovu ogromnu radoznalost i želju za upoznavanjem sveta i sve će Vam biti jasno.
Bolje sprečiti, nego lečiti. Nemojte dozvoliti da Vam ovakvi strahovi upravljaju životom, ali obezbedite bezbedan prostor u kojem ćete svi moći da budete opušteni i srećni. Nemojte da se posle pojedete jer to niste uradili na vreme.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
