Svi smo srećni kada u ovakvoj državi imamo posao. Istovremeno i svi nezadovoljni. Niko nas ne pita za radno vreme, često ostajemo duže na poslu, prekovremene sate nam niko ne obračunava. Prosto se podrazumeva da je zaposleni rob koji nema većinu prava koje treba da ima, a plate su minimalne i bizarne.
Ustaneš sa prvim petlovima, vratiš se oko 17 h kući. Iznerviran. Umoran. Pospan. Čeka te brdo kućnih poslova, jer deca trebaju biti namirena, čista i ispeglana. Ostaju duže u vrtiću, školskom boravku ili su prepuštena sami sebi. Gleda se tv, igraju igrice, ne skidaju se sa društvenih mreža.
Kada dođete svojoj kući, jedva čekate da ih vidite. Ali, čekaju Vas i dečije svađe i rasprave, domaći zadaci, bezobrazni dečak koji maltretira sve u školi. Nemate para za pomoć u kući i naravno sagorevate vrlo brzo. Deca Vas pamte kao neraspoloženog i ljutog roditelja koji za njih nema vremena. Kao rezultat svega, njima su ukinute sve one značajne stvari koje dobijaju Vašom pažnjom i vremenom.
Konstantno ste u nekom grču, para nikad dovoljno za sve, krediti, pozajmice, računi… Živimo u nenormalnom vremenu, poremećenih vrednosti… Ne smem ni da pomislim koliko se vremena posvećuje deci i njihovom pravilnom odrastanju. Mislili smo da ćemo uspeti, ali obaveze nas sve više guše…
Pošto idealno i instant rešenje ne postoji, nastavljamo da guramo onako kako možemo. Razmislite o prioritetima. Ko nam je najvažniji? Deca. Zdravlje. Porodica. Šta možemo da uradimo? Zaboravite na nered u kući. Ionako ga stalno ima. Uključite sve članove porodice. Odredite dane kada se određene obaveze obavljaju. Pokažite svojoj deci da se samo radom i trudom postižu velike stvari. U skladu sa njihovim uzrastom, odredite im obaveze. Neka sklone svoje igračke, dodaju Vam tanjire posle jela, obrišu prašinu.
Ne možete sve preuzeti na sebe. Bićete premoreni, a takvi ne trebate svojoj deci. Mnogo je važnije da pričate, smejete se i uživate u svakom danu. Kupujte odeću koja se ne mora peglati, sudove sredite nakon što oni legnu u krevet, a za sve ostalo lagano i bez pritiska. Kad stignete – stignete.
Da smo u nekoj drugoj državi-promenili biste posao kojim ste nezadovoljni. Pošto niste, tražite, budite uporni, pokušavajte. U nekom momentu će se otvoriti neka vrata, imaćete ideju da napravite biznis iz sopstvenog hobija…
Nemojte se stopiti sa svakodnevnicom. Život je jedan i trebate uživati svakog dana. Pre svakog spavanja, razmislite šta ste danas lepo uradili za sebe i svoju decu. Promenite taj negativan pogled na svet. Jedno po jedno polje će biti drugačije. Jedan po jedan problem ćete rešavati.
Vaša deca će pamtiti Vas. Vaše reči. Dela. Izraz lica. A sve to je i njegov put kojim će, gledajući Vas, sigurno krenuti. Odredite prioritete. Ne možete sve odmah i sada.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
