Decu volimo najviše na svetu. Zbog toga želimo da ih zaštitimo, često im ugađamo i želimo da budu srećni. Međutim, često ne razdvajamo ljubav od discipline. Dobar roditelj ne ugađa detetu 24 sata dnevno i čini ga neprestano srećnim, već ga sve vreme priprema za samostalan život.
Zbog toga imamo izgovore za sve i svašta. Često ih pravdamo da su mali, gladni, pospani ili prolaze kroz određenu fazu. To u nekim momentima može biti tačno, ali čak i tada mi radimo na korekciji neprihvatljivog ponašanja i pokazujemo detetu kako treba da reaguje.
Da li ste primetili da Vam deca stalno traže neku pomoć kod najbanalnijih stvari? Da li Vas zovu kada im treba čaša vode, a mogu sami da dohvate česmu i da je sipaju? Da li Vam traže pomoć pri oblačenju iako već odavno trebaju da se oblače sami? Da li u svakom momentu traže Vašu blizini i nemate ni malo vremena da uradite nešto po kući?
Ukoliko imate potvrdne odgovore na ova pitanja, razmislite koliko samostalnosti dozvoljavate svojoj deci. Kada im previše ugađate, činite im medveđu uslugu. Nemojte skakati na svaki njihov zahtev. Naučite ih da koriste reči poput hvala, molim izvoli…
Da li im dozvoljavate da viknu, udare, gurnu, ugrizu, uvrede Vas? Mislite li da će to proći samo od sebe, ako Vi to tolerišete? Neće. Onako kako ih naviknete od malih nogu, tako će Vam se obraćati kroz život. A verujte mi, mnogo je lakše izdržati nekoliko minuta plakanja i kenkanja, nego pokušati da ih promenite u pubertetu, koji je inače veoma zahtevan period i bez ovih problema.
Nemojte uvek kriviti druge. Vaša deca ipak provode mnogo vremena sa Vama, barem u tih prvih nekoliko godina. I da, mnoge stvari mogu videti ili čuti u vrtiću ili na tv programu, ali Vaš je zadatak da to korigujete i objasnite zbog čega je to loše. Nemojte uvek kriviti vrtić, školu, državu… Imate li Vi kakvog uticaja na svoju decu?
Prebacivanje odgovornosti. Kada u nečemu uspemo, onda smo na to ponosni i zaslužni što je naše dete lepo vaspitano. Ako u nečemu nismo uspeli onda krivimo druge ili njegov težak karakter. Ne prebacujte krivicu, već preuzmite deo odgovornosti. Niko drugi taj posao neće učiniti umesto Vas. Morate se pomučiti. Nijednom roditelju nije lako. Bitke se gube ili dobijaju iz dana u dan, iz časa u čas.
Sasvim je normalno da se, kao roditelj, stalno preispitujete. Razmišljate da li ste dobro uradili ovo ili ono, da li ste bili blagi ili suviše strogi, da li ste ih trebali kazniti… Reč ne neće uništiti ni detetovo samopouzdanje ni Vašu povezanost sa njim, ukoliko to iznesete na pravilan način. Čak i kad viknete ili puknete, izbrojte do deset i nikad ne kritikujte njih kao ličnosti, već njihovo ponašanje.
Deca moraju imati granice. Nemojte biti strogi prema sebi, pogrešićete sigurno ako niste dosledni i ako im sve dozvoljavate. Deca ne moraju sve vreme biti srećna. Moraju osetiti i zabranu i dosadu. Uz ljubav mora ići i disciplina.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
