Dugo smo planirali to putovanje do mojih roditelja na selo. Danima smo pričali o kupanju u bazenu i odmoru koji nam je svima preko potreban. Devojčice su jedva čekale da krenu. Kada smo sve stvari spakovali u auto i seli, gle čuda – auto nije hteo da upali. Pokušavali smo jedno, drugo, treće… Ništa. On je rešio da ne ide.
Bila je ogromna vrućina. Deca i ja smo krenule do prodavnice da se osvežimo, dok je suprug ostao da pokušava. Starija ćerka me je pitala da li ćemo ići na selo. Rekla sam da ne znam. Predložila sam nekoliko opcija od kojih je jedna uključivala i ostanak, jer nas nijedan automehaničar neće primiti nedeljom. Rekla sam da ćemo možda uzeti i kumov auto, ukoliko mu ne bude trebao.
Bila je tužna. Danima je čekala da odemo. Očekivala sam da će početi drama, ali ona me je iznenadila. Rekla je: „Mama, važno je da ostanemo pozitivni i verujemo da ćemo otići. Znam da će sve biti u redu i da ćemo otići danas kod bake i deke.“
Iznenadila me je reakcijom. Nisam je očekivala. Klimnula sam glavom i nastavile smo da pričamo o nekim drugim stvarima. Posle pola sata muž me je nazvao i rekao da auto ne može da se upali i da će nam kum pozajmiti auto. Ona je odgovorila: „Eto, mama, važno je da ostaneš pozitivna i veruješ da ćeš postići svoj cilj!“
Pričala sam joj o tome jako dugo vremena. Govorila joj koliko je važno biti pozitivan, čak i onda kada se sve okrene protiv nas. Kad god je odustajala, imala je taj važan razgovor sa mamom. I najzad se isplatilo. U trenutku kada sam čak i ja mislila da od tog odlaska na selo nema ništa – ona je ostala pozitivna i verovala da ćemo otići.
Kako Vaše dete reaguje u problematičnim situacijama zavisi od mnogih faktora. Neke možete kontrolisati, druge ne. Vodite računa da svojim primerom pokažete ono što želite da Vaše dete usvoji. Ukoliko ostanete mirni i stabilni, veća je verovatnoća da će i Vaše dete tako reagovati. Ukoliko krenete da paničite i psujete, nemojte očekivati da će Vaše dete reagovati drugačije.
Sigurno znate primere mnogih naučnika koji su do svojih pronalazaka došli slučajno. Isto tako, pre nego što su postigli svoj dugogodišnji cilj, imali su na stotine neuspeha. Upornost je bila presudna. Nisu poklekli nakon prve prepreke. Neki čak ni nakon stote. I postigli su ono što su hteli.
Gradite samopouzdanje svog deteta. Pustite ga da padne i ustane. Ne možete ga zaštiti od svega. A čak i da možete, napravićete od njega odraslu osobu koja ništa ne može sama. Zato, pustite ga da bude što samostalnije. Rezultati će se videti kasnije.
Razgovarajte sa njim. Dete treba da zna da se može osloniti na Vas u bilo kom trenutku kada je teško i kada negde zapne. Svakom od nas je, ponekad, potrebno rame za plakanje. Pustite ga kada može samo, a pomozite mu kada poklekne.
Prihvatite da određene situacije ne možete kontrolisati. Tada je važno da izdržite, pregurate dan, sačuvate svoju stabilnost kako bi Vaše dete sutra isto reagovalo. Ne zaboravite da ste Vi model, dete Vas konstantno posmatra. Vodite računa kakav ste učitelj.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
